П:
О:
Читај ми
Сазивање седнице Скупштине није условљено претходним мишљењем Владе
Београд,
7. фебруар 2008.
Саветник председника Владе Републике Србије Бранислав Ристивојевић упутио је писмо председнику Народне скупштине Оливеру Дулићу у којем се наводи да ниједном одредбом било којег важећег прописа није предвиђено да је сазивање седнице Скупштине условљено претходним мишљењем Владе.
Аутор:
Танјуг <br> (архивски снимак)
У саопштењу издатом из кабинета председника Владе Србије преноси се писмо у целини:
"Поштовани господине Дулићу,
Устав Републике Србије је недвосмислен. Ванредно заседање Народне скупштине може да сазове и најмање једна трећина народних посланика, а дневни ред ванредног заседања утврђују народни посланици који су заседање сазвали (члан 106 став 3 Устава). Реч је о Уставом зајемченом праву народних посланика да сами закажу ванредно заседање Народне скупштине. Улога председника Народне скупштине је у том случају само техничке природе. Он није овлашћен да сазове ванредно заседање – јер су то већ учинили народни посланици − нити може да утиче на дневни ред ванредног заседања. Оно што је дужност председника Народне скупштине јесте да после сазивања ванредног заседања Народне скупштине одреди време када се Народна скупштина састаје.
Према томе, из Устава и Пословника Народне скупштине Републике Србије недвосмислено произлази да је ванредно заседање Народне скупштине на коме треба да се расправља о Предлогу одлуке Народне скупштине Републике Србије о томе да је одлука ЕУ о противправном слању мисије на Косово и Метохију представља најгрубље кршење Резолуције 1244, Повеље УН и Устава Републике Србије сазвано још 5. фебруара 2008. године. Народни посланици поступили су сасвим у складу са Уставом и Пословником Народне скупштине Републике Србије. Једино председник Народне скупштине није извршио своју уставну и пословничку дужност да одмах одреди време када се Народна скупштина састаје.
Народна скупштина може да отпочне и оконча своје заседање и без мишљења Владе о општим актима који су на дневном реду Народне скупштине, у конкретном случају без мишљења Владе о предлогу одлуке која је на дневном реду ванредног заседања Народне скупштине. Пословник Народне скупштине сасвим јасно прописује да је Народна скупштина овлашћена да разматра предлог општег акта и ако Влада не достави своје мишљење о предлогу општег акта (члан 139 став 5 и члан 160 став 3 Пословника Народне скупштине Републике Србије).
Коначно, сасвим је сигурно да ниједном одредбом било којег важећег прописа није предвиђено да је сазивање седнице Народне скупштине условљено претходним мишљењем Владе Србије", наводи се у писму.
"Поштовани господине Дулићу,
Устав Републике Србије је недвосмислен. Ванредно заседање Народне скупштине може да сазове и најмање једна трећина народних посланика, а дневни ред ванредног заседања утврђују народни посланици који су заседање сазвали (члан 106 став 3 Устава). Реч је о Уставом зајемченом праву народних посланика да сами закажу ванредно заседање Народне скупштине. Улога председника Народне скупштине је у том случају само техничке природе. Он није овлашћен да сазове ванредно заседање – јер су то већ учинили народни посланици − нити може да утиче на дневни ред ванредног заседања. Оно што је дужност председника Народне скупштине јесте да после сазивања ванредног заседања Народне скупштине одреди време када се Народна скупштина састаје.
Према томе, из Устава и Пословника Народне скупштине Републике Србије недвосмислено произлази да је ванредно заседање Народне скупштине на коме треба да се расправља о Предлогу одлуке Народне скупштине Републике Србије о томе да је одлука ЕУ о противправном слању мисије на Косово и Метохију представља најгрубље кршење Резолуције 1244, Повеље УН и Устава Републике Србије сазвано још 5. фебруара 2008. године. Народни посланици поступили су сасвим у складу са Уставом и Пословником Народне скупштине Републике Србије. Једино председник Народне скупштине није извршио своју уставну и пословничку дужност да одмах одреди време када се Народна скупштина састаје.
Народна скупштина може да отпочне и оконча своје заседање и без мишљења Владе о општим актима који су на дневном реду Народне скупштине, у конкретном случају без мишљења Владе о предлогу одлуке која је на дневном реду ванредног заседања Народне скупштине. Пословник Народне скупштине сасвим јасно прописује да је Народна скупштина овлашћена да разматра предлог општег акта и ако Влада не достави своје мишљење о предлогу општег акта (члан 139 став 5 и члан 160 став 3 Пословника Народне скупштине Републике Србије).
Коначно, сасвим је сигурно да ниједном одредбом било којег важећег прописа није предвиђено да је сазивање седнице Народне скупштине условљено претходним мишљењем Владе Србије", наводи се у писму.
-
Ваљево, 1. фебруар 2025.Отворена последња деоница брзе саобраћајнице Лајковац – Ваљево
-
Београд, 28. јануар 2025.Вучевић поднео неопозиву оставку на место председника Владе...
-
Београд, 28. јануар 2025.Председник Владе угостио српску децу са Косова и Метохије
-
Београд, 28. јануар 2025.Кинеска Нова година свечано дочекана седми пут у Београду
-
Београд, 27. јануар 2025.Изградња трајне културе сећања на жртве Холокауста
-
Београд, 26. јануар 2025.Додатна документација о паду надстрешнице у Новом Саду биће врло...
-
Београд, 23. јануар 2025.Пројекат обнове „Ложионицеˮ од великог друштвеног значаја
-
Београд, 22. јануар 2025.Позив египатским компанијама да инвестирају у Србији
-
Београд, 21. јануар 2025.Вучевић упутио саучешће Влади Турске поводом страдања великог...
-
Београд, 20. јануар 2025.Настава у више од 80 одсто школа у Србији