Мишчевић је на представљању новинарима Плана раста за Западни Балкан и Реформске агенде Републике Србије, заједно са шефом Делегације ЕУ у Србији Емануелом Жиофреом и координаторком Националног конвента о ЕУ Бојаном Селаковић, навела да је први приоритет Реформске агенде спровођење препоруке ОДИХР-а.
Затим, како је навела, следи избор Савета РЕМ-а, спровођење Пакета мера за енергетску интеграцију, попис шема државне помоћи и подзаконски акти везани за безбедност 5Г мреже.
Она је нагласила и да је потребно изменити три закона, односно изменити законе о електронским медијима и о јавном информисању и медијима, односно усвајити нови закон о јавним медијским сервисима.
Такође, потребно је усвајање акционог плана за Стратегију борбе против корупције и додатно усклађивање са визним режимом ЕУ за додатне три државе чијим држављанима је потребна виза за улазак у Унију, додала је министарка.
Тек када Европска комисија потврди да смо испунили све мере, онда можемо добити новац из прве транше, предочила је Мишчевић и напоменула да то нема везе са такозваним предфинансирањем.
Према њеним речима, ми немамо датум приступања у чланство, а направили смо документ којим предвиђамо да до средине 2027. године прихватамо обавезе које има држава чланица ЕУ, што говори о амбициозности ове агенде.
Мишчевић је поручила да спровођењем ових мера Србија показује да је кредибилан партнер у преговорима и приступању ЕУ.
Она је најавила да ће наредне недеље бити одржан састанак са Националним конвентом о ЕУ како би се постигао договор о томе како ће бити укључени у праћење примене Реформске агенде.
Жиофре је указао на то да ће, према проценама, Србија моћи да рачуна до 1,58 милијарди евра из Плана раста, уз ИПА финансирање.
Ово даје могућност Србији и земљама региона да затворе економски јаз који постоји између њих и просека ЕУ, али и да осете неке повољности пре самог чланства у Унији, објаснио је он.
Шеф Делегације ЕУ је поручио да се тежи убрзању процеса интеграција, о чему говори и сама брзина успостављања Плана раста, законске основе, буџетирања у само годину дана, а све то уз изборе у Европској унији.
Према његовим речима, финансирање је другачије од ИПА и новац ће бити уплаћиван по испуњењу одређених корака, као што је Унија то чинила према својим државама чланицама током ковид кризе.
Европска комисија и Влада Србије радиле су напорно на изради ове агенде и надамо се да ће по усвајању два закона у парламенту имати до краја године предфинансирање, рекао је Жиофре.
Селаковић је предочила да цивилно друштво није у потпуности задовољно амбициозношћу предложеним реформама и сматрало је да је ово прилика да се оне убрзају, уз очекивање да ће испуњавање мера из Агенде омогућити да се откочи процес интеграција, који је три године заустављен.
Према њеној оцени, ово је добар знак из Уније о томе да процес проширења има известан крај и да и ЕУ жели да се он оконча и да земље Западног Балкана буду интегрисане.
Влада Србије усвојила је 3. октобра Реформску агенду, документ који садржи листу одабраних реформских области.
За Србију би, према методологији Европске комисије, предфинансирање требало да износи 112 милиона евра, али је пре тога потребно да Србија са ЕУ усагласи и ратификује у парламенту споразуме о финансијском инструменту и о зајму.
У четири реформске области предвиђено је 98 мера, чије испуњавање је услов за исплату 1,58 милијарди евра, колико ће Србији 2027. године бити на располагању из Плана раста за Западни Балкан, у виду грантова и зајмова.
У области Пословног окружења и развоја приватног сектора предвиђено је 26 корака за исплату новца, у области Зелене и дигиталне транзиције 39 корака, Људски капитал захтева испуњавање 12 корака за исплату, док је 21 корак потребан за област Мере у области владавине права.
За Београд и Приштину постоји и специфичан услов и он се односи на конструктиван приступ дијалогу, који се одвија под окриљем ЕУ.