Ристић, који је и шеф националне делегације Републике Србије при IHRA, нагласио је да се то посебно односи на жртве геноцида који је спровела НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима.
Министар је саговорника информисао о најзначајнијим резултатима Србије у погледу очувања, истраживања и презентације места страдања и војних меморијала (Старо сајмиште, Јајинци, Топовске шупе, Крагујевац, Нови Сад, Краљево и др.).
Он је истакао да је, захваљујући благовременим одлукама Владе, Србија међу ретким земљама које су званично усвојиле све радне дефиниције ИHRA по више питања.
Ристић је нагласио да je наша држава почела спровођење ових радних дефиниција у пракси и то посредством Министарства просвете, Министарства културе, бројних установа, научне заједнице, удружења грађана и других организација и институција.
Министар је саговорнику пренео и забринутост Србије због све чешћих случајева кривотворења чињеница из периода Другог светског рата, а посебно оних које се односе на негирање геноцидног карактера, масовност и теритoријалну распрострањеност масовних злочина почињених над Србима, Јеврејима и Ромима од стране НДХ.
Он је указао на нужност знатно интензивније сарадње свих међународних чинилаца у супротстављању овим антицивилизацијским појавама.