Mинистарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас на Самиту о енергетској транзицији, у организацији „Фајненшел тајмсаˮ у Лондону, да Србија привлачи приближно 60 одсто страних директних инвестиција у региону Западног Балкана.
П:
О:
Читај ми
Србија на добром путу да оствари циљеве у енергетској транзицији
Београд/Лондон,
24. октобар 2024.
Ђедовић Хандановић је истакла да ова страна улагања долазе из свих делова света и износила су приближно 4,5 милијарди евра у прошлој години, а ове године се очекује да економски раст Србије буде близу четири одсто.
Министарка је навела да Србија има повољан инвестициони амбијент, што потврђује и недавно добијен инвестициони рејтинг, као и потписани уговор за изградњу 1 GW соларних електрана са 200 МW батеријског складишта, што је један од највећих пројеката ове врсте у Европи, а који ће бити реализован са инвеститорима из Републике Кореје и САД.
Такође, како је додала, прошле године су успешно завршене највеће аукције за тржишне премије у региону, чиме је обезбеђено 715 МW нових капацитета из ветра и соларне енергије.
Те електране ће бити на мрежи најкасније до краја 2026. године, а до краја године планирамо још једну аукцију и верујемо да ћемо имати сличан резултат, додала је она.
Ђедовић Хандановић је оценила да је Србија, даљим подстицањем инвестиција приватног сектора и ефикасном реализацијом пројеката у којима учествује јавни сектор, на добром путу да оствари своје циљеве у енергетској транзицији до 2030. године – да сваки други мегават-сат буде из обновљивих извора.
Министарка је такође, напоменула да ће се изградњом великих реверзибилних хидроелектрана – Бистрица и Ђердап, значајно повећати капацитети да се балансира увећана производња из обновљивих извора енергије.
Припремне радове на РХЕ Бистрица, снаге око 650 MW, планирамо да почнемо већ идуће године, рекла је она, додавши да је за потпуни излазак из фосилних горива, што је визија енергетског сектора Србије до 2050. године, потребно обезбедити и довољне капацитете базне енергије, где је најизвеснија опција увођења нуклеарне енергије.
Припремили смо измене Закона о енергетици, које треба да буду усвојене до краја године и које треба да укину забрану изградње нуклеарних електрана у Србији, која постоји још од 1989. године, додала је министарка.
Према њеним речима, сви даљи кораци ће се спроводити према смерницама Међународне агенције за атомску енергију (IAEA), а радиће се, пре свега, на регулаторном оквиру и јачању наших институционалних капацитета.
Кроз техничке анализе и у сарадњи са државама које имају искуство са нуклеарним технологијама, као што је Француска, сагледаћемо расположиве технологије и могућа решења која су оптимална за наш енергетски систем, објаснила је она.
Ђедовић Хандановић је, говорећи о снабдевању природним гасом, подсетила на то да је, завршетком „Балканског токаˮ пре избијања рата у Украјини, Србија обезбедила сигурно снабдевање овим енергентом и да преко њене територије руски гас стиже и до земаља Централне Европе.
Министарка је указала на то да је изградњом гасне интерконекције са Бугарском обезбеђен приступ изворима гаса из Азербејџана, са којим имамо потписане уговоре о снабдевању, као и из LNG терминала у Грчкој.
Интерконекцијама са Румунијом и Северном Македонијом, које планирамо да изградимо у наредне две године, обезбедићемо додатне три милијарде кубних метара капацитета, што ће значајно допринети диверзификацији снабдевања, објаснила је министарка.
Она је, упитана за ситуацију у вези са пројектом „Јадарˮ, рекла да је лежиште литијума и бора у Србији једно од најбоље истражених у Европи и 12. најбогатије по резервама у свету, али да је потребно сачекати да се комплетирају студије утицаја на животну средину пре доношења коначних одлука.
Србија је богата критичним минералним сировинама, а верујем да развој технологије у 21. веку омогућава да се ризици по животну средину минимизују. Србија је земља на путу ка чланству у ЕУ, која жели да, с једне стране, буде партнер у задовољавању тражње за минералним ресурсима који су неопходни за борбу против климатских промена, а с друге стране, да сарађујемо са онима који имају најстроже стандарде у погледу заштите животне средине, због чега смо и потписали Меморандум са ЕУ у овој области, истакла је она.
Ђедовић Хандановић је оценила да свет прелази у еру критичних минералних сировина, које ће имати улогу какву су у прошлости имали гас и нафта, и додала да Србији, као земљи која је богата неким од ових сировина, то отвара прилике за бржи економски раст и боље геополитичко позиционирање, као једног од кључних играча у остваривању циљева у борби против климатских промена у Европи.
Зато треба да размишљамо како да користимо наше ресурсе, уз минимизацију ризика по животну средину коришћењем најбољих доступних технологија, поручила је Ђедовић Хандановић.
-
Београд, 25. октобар 2024.Нове цене горива у наредних седам дана
-
Ниш, 25. октобар 2024.Србија и Уганда опредељене за јачање економске сарадње
-
Београд/Вашингтон, 25. октобар 2024.Изузетно добра сарадња Србије са ММФ-ом и Светском банком
-
Ужице, 22. октобар 2024.Извоз привреде Златиборског округа у прошлој години 900 милиона...
-
Београд, 21. октобар 2024.Сарадња са Француском у области истраживања и експлоатације...
-
Београд, 21. октобар 2024.Објављен извештај о сто најуспешнијих привредних друштава у 2023....
-
Београд, 21. октобар 2024.ТЕНТ Б добија модерно постројење за одсумпоравање димних гасова
-
Београд, 18. октобар 2024.Нове цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 16. октобар 2024.Потписан уговор за изградњу соларних електрана у Србији
-
Београд, 15. октобар 2024.Електронска трговина постаје стуб модерног тржишта