Мали је, у оквиру радне посете Вашингтону, где учествује на Годишњем заседању ММФ-а и Светске банке, присуствовао и састанку Конституенце, а на маргинама поменутог заседања разговарао је и са министрима финансија Пољске и Швајцарске – Андрејом Доманским и Карин Келер-Шутер.
Први потредседник Владе је нагласио да Србија има изузетно добру сарадњу и са Међународним монетарним фондом и са Светском банком и да је потпуно посвећена наставку спровођења реформи.
Мали је истакао да је нови договорени трогодишњи аранжман Србије са ММФ-ом, који неће подразумевати никакво коришћење финансијских средстава, јасан показатељ наставка реформи започетих 2015. године, али и потврда да и у тешким светским условима успевамо да очувамо макроекономску стабилност.
Он је навео да је на састанку са замеником генералног директора ММФ-а указано на искушења са којима се цео свет тренутно суочава, али и уједно истакнуто да је за Србију важно што је добила инвестициони кредитни рејтинг и да је у односу на друге земље светла тачка у светској глобалној кризи.
Хоћемо да кроз даље структурне реформе покажемо да смо потпуно посвећени томе да наша економија расте и да пословно окружење буде што стабилније и атрактивније, истакао је он.
Први потпредседник Владе је поручио да је постигнута сагласност о томе да је Србији потребно да настави са изградњом базичне инфраструктуре, нових ауто-путева, брзих саобраћајница, пруга и постројења за производњу електричне енергије.
Мали је указао на то да је на састанку са потпредседницом Светске банке за Европу и Централну Азију Србија добила поруке које су потврда напорима које чинимо на пољу економије и дају кредибилитет свим реформама које спроводимо.
Он је рекао да Србија наставља са реформама, при чему наша економија расте, а удео јавног дуга у БДП-у износи 46,5 одсто, што је испод нивоа Мастрихта, али и нивоа просека задужења на светском нивоу од 93 одсто.
Према његовим речима, то су све ствари које Србију данас у Вашингтону пред целим светом представљају у потпуно другачијем и бољем светлу.
Он је навео да је договор са ММФ-ом о томе да дефицит буџета буде испод три одсто апсолутно достижан задатак за Србију и да ће то омогућити даље смањивање јавног дуга у односу на БДП, али и остварење циљева дефинисаних Планом „Србија 2027ˮ.
Детаљније информације погледајте овде.