Србија кроз нормативне акте, као што је Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период 2022–2030. године и пратећи Акциони план, настоји да побољша положај и интегрише у друштво ову и даље често маргинализовану друштвену групу кроз различите мере, укључујући програме подршке у образовању и запошљавању.
Држава ће наставити да посвећено ради на подршци ромској националној заједници у циљу веће интеграције и бољих услова за живот, раст и развој свих њених припадника.
Светски дан ромског језика установљен је на Генералној конференцији Унеска 2015. године, са циљем подизања свести о важности језика као дела идентитета једног народа, те суочавања са изазовима који прете очувању лингвистичког и културног идентитета ромске заједнице широм света.
Процењује се да ромским језиком говори неколико милиона људи широм света, а данас је он препознат као важан елемент културног идентитета ромске заједнице.
Ромска национална заједница у Србији је једна од најбројнијих, и према Попису становништва из 2022. године, има 131.936 припадника. Роми у Србији имају право на свој језик и писмо, а деца ромске националности могу да га уче у школи као изборни предмет.
Највише Рома живи у Пчињском, Јабланичком, Нишавском, Јужнобачком и Јужнобанатском округу, док их је, од градова и општина, највише у Београду, Пожаревцу, Лесковцу и Нишу.
О правима, језику, култури и традицији, као и очувању идентитета ромског становништва, брине самоуправно тело – Национални савет ромске националне мањине у Републици Србији, те културни центри чији је оснивач Национални савет.
Поред Националног савета, културу и традицију ромске заједнице, уз коришћење специфичне уметности које ромска заједница уважава, развија и ЕРИАК (Европски ромски центар за уметност и културу).
Домаћин централне манифестације обележавања Светског дана ромског језика ове године је Град Крагујевац, где ће у Књажевско-српском театру бити изведена монодрама „Самаˮ и концерт Великог народног оркестра, под управом Ненада Милановића Пегија.