Ђурић је на конференцији за новинаре изразио уверење у то да ће постигнути договори помоћи да се појача саобраћајна, енергетска, инфраструктурна и економска повезаност Србије и Румуније.
Министар је изразио задовољство чињеницом да је данас договорено да се на министарском нивоу најмање два пута годишње остварују консултације и састанци, као и да се разговара о положају националних заједница, са циљем да се он унапреди.
За нас је кључни приоритет изградња и завршетак ауто-пута који ће повезати наше две земље. То ће омогућити да се од Београда до Темишвара стигне веома брзо, због чега ће наша два друштва постати много боље интегрисана, са новим приликама у економији и у области образовања, нагласио је он.
Када је реч о ситуацији на Косову и Метохији, шеф српске дипломатије је навео да је Србија захвална румунским пријатељима на принципијелној подршци територијалном интегритету и суверенитету наше земље, као и на принципијелном разумевању за тежину положаја нашег народа у покрајини.
Упознао сам наше румунске пријатеље са изазовима са којима се суочава српска заједница на Косову и Метохији због једностраних и некоординисаних потеза Куртијевог режима, рекао је министар.
Он је поновио потпуну посвећеност Београда решавању тих проблема путем дијалога и применом постојећих договора који су постигнути под окриљем Европске уније.
Говорећи о процесу евроинтеграција, Ђурић је поручио да је наша земља веома захвална Румунији на подршци и најавио да ће Србија до 2027. године формално завршити све реформе које су јој потребне за чланство у Европској унији.
Министар је истакао да смо за мање од деценије више него удвостручили наш бруто домаћи производ, да смо добили и инвестициони рејтинг, због чега је Србија привукла 65 одсто директних страних инвестиција у региону Западног Балкана.
Када је реч о инфраструктурним пројектима од стратешког интереса, Ђурић је рекао да је данас разговарано и о поновном успостављању железничког путничког саобраћаја, као и о ревитализацији железничке инфраструктуре.
Одобеску је новинарима након састанка рекла да је главни циљ данашњих разговора био договор о динамичном и прагматичном приступу политичко-дипломатском, економском и секторском дијалогу двеју земаља.
Министарка је поздравила економски напредак који је Србија остварила у претходних десет година, те поновила да постоји обострана воља за даље јачање и диверзификацију билатералне економске сарадње.
Један позитиван пример у области енергетске инфраструктуре је потписивање меморандума о реализацији пројекта природног гаса Арад–Мокрин. Што се саобраћаја тиче, желимо да имамо резултате када је реч о друмској и железничкој компоненти, навела је она.
Према њеним речима, отварање културног института у Београду и Букурешту са огранцима у Вршцу и Темишвару представља важан циљ дијалога Србије и Румуније.
Румунска заједница у Србији и српска заједница у Румунији представљају чврст мост између наших земаља и власти морају да делују на јачању улоге двеју мањина у укупним билатералним односима, констатовала је Одобеску.
Она је поновила сталну подршку Румуније процесу евроинтеграција Србије, те истакла значај одрживог темпа реформи у процесу приступања наше земље Европској унији.
Министри су, након данашњих разговора, потписали Меморандум о сарадњи између Дипломатске академије МСП Србије и Румунског дипломатског института МСП Румуније.