Ђелић је на састанку Удружења малих и средњих предузећа Привредне коморе Србије рекао да ће Републички фонд за развој наставити да кредитира предузећа на Космету, и додао да је
министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић данас у покрајини како би, између осталог, представио инструменте економског присуства на Косову и Метохији.
Потпредседник Владе Србије је поновио да наша земља не признаје самопроглашење независности Косова и да ће, стога, њене институције бити присутне у јужној покрајини.
Он је такође навео да је ове године буџетом Србије предвиђено 5,6 милијарди динара за Косово и Метохију, од чега је 1,3 милијарде динара одвојено за пројекте из Националног инвестиционог плана.
Постоји тај износ, а постоје и могућности које ће се појавити, а једна од иницијатива која ће данас бити покренута је и оснивање огранка Агенције за мала и средња предузећа у Косовској Митровици, указао је Ђелић.
Потпредседник Владе Србије је на састанку такође рекао да Влада размишља и о могућности да се држава појави у улози пасивног инвеститора и мањинског власника у малим и средњим предузећима како би побољшала њихове пословне перформансе.
Према његовим речима, у пракси је примећено да тим предузећима недостаје капитална инјекција у износу од 500.000 евра до милион евра, а која се не може обезбедити помоћу банака.
Разматрамо могућност да се комплетира арсенал у домену државне политике који би омогућио да држава уђе у власништво малих и средњих предузећа, на нивоу мањинског власништва и без права гласа како би ојачао биланс тих предузећа, објаснио је Ђелић и додао да је углавном реч о фирмама које имају потенцијала за раст, али којима због презадужености банке не желе више да одобравају кредите.
Он је указао на то да су капиталне интервенције држава нешто што постоји у свим транзиционим земљама, уз оцену да је такав подстицај потребан српским предузећима.
Држава је на развоју малих и средњих предузећа много урадила. У 2008. години за старт-ап кредите обезбеђено је 2,2 милијарде динара, док су истовремено издвојене две милијарде динара за подстицање развоја поменутих предузећа у неразвијеним подручјима, подсетио је потпредседник Владе.
Према његовим речима, ова предузећа обухватају две трећине запослених у привреди Србије, остварују 60 одсто бруто друштвеног производа и учествују са 40 одсто у укупном извозу.
Председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин најавио је том приликом оснивање Форума малих и средњих предузећа, који ће бити састављен од представника привреде и који би континуирано сарађивао са Владом Србије.
Бугарин је подсетио на то да је иницијатива за оснивање Форума потекла још 14. марта 2006. године и изразио задовољство што је та идеја коначно наишла на разумевање код представника извршне власти.
На састанку у Привредној комори Србије такође је истакнуто да је Европска унија Србији за 2007. годину доделила оцену 2,48, а приликом њеног одређивања узимају се у обзир образовање и обука за предузетнике, јефтинији и бржи приступ старт-ап кредитима, опорезивање и финансијска питања.
Као главни проблеми сектора малих и средњих предузећа идентификовани су сива економија, начини финансирања, наплата потраживања, подизање конкурентности, боље решавање питања недостатка квалификоване радне снаге и друго.