Жигманов је нагласио да социјално предузетништво доприноси укључивању рањивих група у животне токове заједнице, јер ствара услове за бољу идентификацију њихових потреба, доделу већих подстицаја, укључујући и привлачење донација за финансирање.
Министар је нагласио да је то је шанса да до посла дођу теже запошљиве категорије становништва – Роми, особе са инвалидитетом, особе са менталним сметњама или сметњама у развоју.
У Србији је досад регистровано свега 10 социјалних предузећа, како је навео министар, и додао да је процена да неколико стотина удружења, задруга и других правних лица послује у складу са солидарном економијом, која представља битан покретач развоја локалних самоуправа и користе читавој заједници, не само инвеститорима и приватним власницима.
Жигманов је подсетио да је Влада Републике Србије недавно усвојила Реформску агенду, стратешки документ у којем су детаљно наведени кораци које ће институције Србије предузети како бисмо брже напредовали у бројним реформама на путу ка чланству у ЕУ.
У четири реформске области, како је објаснио министар, заступљена је подгрупа која се односи на заштиту рањивих група и њихову интеграцију, што укључује и стварање амбијента за социјално предузетништво.
Министар је истакао да повећање запослености и остваривање начела укључивања и социјалне кохезије представља доследну политику Владе Републике Србије на путу реформских процеса која подједнако води рачуна о заштити права својих грађана, посебно оних којима је помоћ најпотребнија.
Министар без портфеља задужен за област помирења, регионалне сарадње и друштвене стабилности Усаме Зокорлић истакао је да социјално предузетништво није само још један пословни модел, већ је то филозофија и начин пословања који се темељи на друштвеној мисији, на идеји да пословање може служити не само стварању профита, већ решавању горућих друштвених проблема.
Зукорлић је рекао да социјално предузетништво има јасну мисију - помоћи онима којима је то најпотребније, а кроз одржив пословни модел остварују сопствене приходе, уместо да зависе од донација и помоћи.
На тај начин, додао је Зукорлић, социјална предузећа стварају двоструку вредност - економску и друштвену.
У друштвеном дијалогу учествовали су пионири социјалног предузетништва - извршни директор СМАРТ колектива Невен Мариновић, директор и главни и одговорни уредник часописа „Лицеулице“ Милосав Мариновић, као и представници успешних социјалних предузећа.
Друштвени дијалог организован је у сарадњи са Градом Крагујевцом и непрофитним организацијама „Лицеулице“ и СМАРТ колективом.