Аутор:
Фонет
Ђелић је на дебати "Стратешки правци руралног развоја у Србији", која се одржава у Центру "Сава", прецизирао да је број сиромашних у Србији 2002. године износио 950.000, а пет година касније 450.000, и упозорио на то да било каква изолација наше земље, било какво ремећење економских односа може да доведе до повећања сиромаштва.
Најугроженије категорије су старији грађани, породице са великим бројем деце и људи који живе у руралним срединама, објаснио је потпредседник Владе и указао на то да се протеклих година повећао јаз између села и градова.
Према његовим речима, људи у руралним срединама имају ограничен приступ услугама и инфраструктури, тешко је наћи младе лекаре опште праксе који хоће да раде на селу, а изражено је и старење становништва.
Ђелић је истакао да се смањује и број сеоских домаћинстава, будући да она данас чине 30,1 одсто укупног броја домаћинстава, што је за 2,8 одсто мање него 2002. године.
Он је прецизирао да 85 одсто Србије чине рурална подручја, а највећи проценат сиромашних – 18,7 одсто – живи у југоисточној Србији, и напоменуо да у Србији има 45 школа са једним учеником, а многе друге имају тек по неколико ученика.
Потпредседник Владе истовремено је изразио очекивање да ће будући правци деловања Владе Србије на решавању проблема сиромаштва у селима бити развој непољопривредне делатности у руралним срединама, подршка побољшању услова живота на селу и унапређење животне средине.
Председник Фонда за политичку изузетност Соња Лихт подсетила је на то да се Србија суочава са великим искушењима и траумом, али да је из те трауме немогуће изаћи без рада и размишљања о будућности.
Лихт је указала на то да је село велики потенцијал Србије и да руралне средине, које су запостављене, морају да се подигну на ноге.
Члан Председништва европске мреже за рурални развој (ПРЕПАРЕ) Јела Тврдонова истакла је да у Србији постоји огроман, скривен потенцијал у руралним срединама, што показује чињеница да је прошле године забележен суфицит у размени пољопривредних производа.
Националну дебату "Стратешки правци руралног развоја у Србији" организовали су Влада Србије и Београдски фонд за политичку изузетност, а ово је други скуп у оквиру ширег програма јавних расправа, чији је циљ покретање националних дискусија о кључним развојним приоритетима Србије и будућим правцима социо-економског развоја земље.
Потпредседник Владе Србије је у обраћању новинарима након дебате изјавио да је Србија отворена за домаће и стране инвестиције јер је то у њеном националном интересу.
У буџету Србије је зацртано да се очекују три милијарде евра инвестиција, највише страних, а уколико не добијемо тај износ, то значи да ће живот у Србији бити лошији, указао је Ђелић.
Он је навео да је у овом тренутку присутна бојазан свих инвеститора и да у томе нема разлике између домаћих и страних јер је свим инвеститорима потребна извесност.
Према његовим речима, у Влади постоји апсолутно јединство по питању инвестирања у Србију и она ће обезбедити стабилне и предвидиве услове привређивања у земљи.
Потпредседник Владе Србије такође је истакао да нико од Србије не очекује да се одрекне Косова због новца, на шта она никада неће ни пристати, и објаснио да права политика мора да обезбеди да Србија ојача, да има јаку економију и јак буџет, који ће јој дати снагу да утиче на међународну сцену.
Бранимо територијални интегритет тако што јачамо нашу земљу, навео је Ђелић и објаснио да би кроз буџет требало да буду финансирани и они пројекти на Косову и Метохији који ће обезбедити присуство Србије свуда где је она државно присутна.
Истовремено, он је нагласио да Србија не намерава да уђе у било какву форму самоизолације, нити у било какве конфликте, и поновио да ће се Србија са правом и кроз право борити за свој територијални интегритет.
Борба за наше Косово ће трајати годинама и само једна јака отворена Србија где има пуно инвестиција и где се отварају радна места ће успети на том путу, закључио је потпредседник Владе Србије.