Жигманов је истакао да је ова тема недовољно видљива у јавности и да је циљ овог скупа да се о њој говори са различитих страна, како би се видело какво је стање, шта су изазови и како би се понудили модели за унапређење положаја деце и младих са интелектуалним тешкоћама.
Он је на скупу, који је организовало Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са Удружењем „Деца без граница“, истакао да је циљ рехабилитација и социјална интеграција ових особа, уз подстицање самосталности.
Према његовим речима, кључно у овом процесу је мењање ставова и предрасуда у друштву према деци и омладини са интелектуалним тешкоћама, који су нажалост и даље присутни.
Министар је подсетио на то да се особе с интелектуалним тешкоћама широм света суочавају са стигматизацијом и значајним препрекама у остваривању својих основних права, при чему се у посебном положају налазе њихове породице, које су неретко основни стуб подршке.
Иако је у Србији последњих година дошло до унапређења законодавног оквира, деца и млади са интелектуалним тешкоћама и даље се суочавају са бројним изазовима у погледу доступности свих услуга које им омогућавају квалитетнији живот, напоменуо је Жигманов, додавши да без квалитетне подршке и учешћа државе они остају институционализовани и „невидљиви грађани“.
Заједно са организацијама које заступају интересе ове деце и њихових родитеља, са другим институцијама и министарствима Владе Србије, међународним организацијама и партнерима, можемо направити добру платформу за даље унапређење положаја ове друштвене групе, рекао је министар.
Он је навео и да Реформска агенда Владе Србије, као кључни документ наших европских интеграција, садржи део мера које се односе на ову друштвену групу.
Не смемо заборавити да су особе са интелектуалним тешкоћама, упркос различитости у способностима, једнаки у правима, и да им је на првом месту потребно разумевање, знање и стручност, што захтева пуну посвећеност читаве заједнице и државе, закључио је министар.
Детаљније о овом догађају погледајте овде.