Душан Петровић
Аутор:
Фонет
Петровић је на отварању јавне расправе о наведеном нацрту закона истакао да од политичке стабилности и Скупштине Србије зависи када ће се Предлог закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела наћи на дневном реду парламента, а Србија добити снажан инструмент у борби против криминала.
Он је указао на то да такво законско решење није новост у кривично-правној пракси и да се већ примењује у многим земљама, уз оцену да је овај закон револуционаран јер ствара правни основ да се злочин не исплати.
Многе земље западне Европе, као и Италија и САД, имају сличне прописе, прецизирао је министар правде и нагласио да, по његовом дубоком уверењу, није могуће искоренити криминал без овако моћног средства које држава има на располагању у својим рукама.
Суштина закона јесте у томе да они који су осуђени за организовани криминал, ратни злочин против човечности и корупцију морају да докажу да је имовина коју поседују стечена легалним путем. Ако то не успеју држава стиче право и обавезу да им ту имовину одузме, објаснио је Петровић.
Према његовим речима, и у току кривичног поступка за поменута кривична дела, сумњива имовина моћи ће да буде замрзнута, што значи да онима који су осумњичени или против којих је почео кривични поступак неће бити на располагању имовина уз помоћ које би могли да спроводе своју одбрану.
Републички јавни тужилац Слободан Радовановић оценио је да ће закон о одузимању имовине за коју није могуће доказати порекло Тужилаштву помоћи да оствари крајњи циљ – сузбијање криминала.
Починиоци кривичних дела црпе своју моћ из имовине коју стичу криминалом, указао је Радовановић и додао да ће закон омогућити ефикаснију борбу против криминала и корупције јер ће бити изгубљени извори њиховог финансирања.
Стручњак за кривично-процесно право и члан радне групе за израду поменутог нацрта закона Горан Илић рекао је да ће овај документ омогућити да сва имовина за коју се не утврди легално порекло буде одузета од власника, њихових наследника и оних на које је евентуално пренета.
Илић је прецизирао да ће бити довољно да тужилац отвори проблем имовине, док ће осумњичени, осуђени и оптужени за организовани криминал, ратни злочин или корупцију, морати да доказују њено порекло.
Шеф мисије ОЕБС у Србији Ханс Ола Урстад указао је на то да је за успешну борбу против организованог криминала и корупције неопходно елиминисати главни мотив бављења криминалом, а то је финансијска добит.
Урстад је изразио наду да ће закон ускоро бити усвојен у Скупштини Србије и навео да ОЕБС подржава реформу великог броја закона у Србији како би се што пре створили услови за то да Србија буде најбезбедније могуће место за инвеститоре и бизнис.
Нацрт закона сачинила је експертска радна група коју је формирало Министарство правде.