Овај дан обележава се у знак сећања на формирање првог Националног савета румунске националне мањине 7. децембра 2002. године. То је један од четири празника које припадници ове националне заједнице у Србији обележавају као свој дан.
Национални савет румунске националне мањине брине о остваривању права ове заједнице у области образовања, културе, информисања на свом језику и службене употребе језика и писма, и учествује у процесу одлучивања или одлучује о питањима из тих области.
Према резултатима Пописа становништва из 2022. године, у Србији живи 23.044 Румуна, и то највише у АП Војводина, више од 19,5 хиљада. Када су у питању појединачне локалне самоуправе, највећи број Румуна живи у Вршцу (4.178), Алибунару (3.997), Панчеву (2.398), Зрењанину (1.663), Ковачици (1.208), Житишту (1.103) и Београду 1.064.
Своју културу и обичаје припадници румунске националне мањине негују и развијају окупљајући се у већем броју удружења, као што су Друштво за етнографију и фолклор, Друштво за румунски језик, Заједница Румуна Србије, Тибискус, Румунски центар за демократске институције и људска права, итд.
Издавачка делатност на румунском језику поверена је Новинско-издавачкој установи Libertatea, чији оснивач је Национални савет румунске националне мањине.
Влада Србије и сви нивои власти настављају и даље да посвећено раде на обезбеђивању свих потребних предуслова како би припадници националних мањина у Србији успешно наставили да развијају своје националне институције и перспективу своје заједнице.