Павићевић је истакла да су активности које се спроводе под окриљем Уједињених нација и ФАО од великог значаја за Србију, не само због заједничких напора усмерених на унапређење српских водних и земљишних ресурса, већ и због тога што пружају одличну прилику за размену знања у питањима вода, земљишта и животне средине.
Она је указала на то да су климатске промене данас важан фактор у планирању дугорочног управљања, наводећи да се просечан тренд укупних годишњих падавина у Србији, на основу 60-годишњег периода посматрања, креће око нуле, с тим да постоје просторне разлике у смислу да је на југозападу земље тренд позитиван, док је на истоку негативан.
Према њеним речима, хидролошки трендови у Србији су у складу са уоченим климатским променама, јер проток река не зависи само од климатских фактора, већ и од других чинилаца, пре свега антропогених.
Имајући у виду да више од 90 одсто укупних водних ресурса у нашој земљи чине транзитне воде, односно воде које долазе са других територија и с обзиром на то да Србија нема излаз на море, ресурсе треба користити одрживо, нагласила је она.
Државна секретарка је истакла да без сарадње са суседним земљама и земљама узводно и низводно не можемо адекватно заштитити и унапредити водни режим.
Према њеним речима, вода је, између осталог, кључан елемент и за добру структуру земљишта и одрживу пољопривреду, а у овим несигурним временима неопходно је пронаћи нову равнотежу између животне средине, људи и финансија како бисмо боље управљали водама и земљиштем.
Овогодишњи Међународни форум о земљишту и води, чија тема је „Вода за мир и просперитет“, фокусиран је на то како управљање водама може подстаћи мир, стабилност и одрживи развој, посебно у крхким државама и земљама у развоју, без излаза на море.