У саопштењу Министарства за европске интеграције наводи се да је овај одбор највише заједничко административно и техничко тело Европске уније и Србије, основано Споразумом о стабилизацији и придруживању, како би пратио његово спровођење, као и приступне преговоре наше државе са ЕУ.
Са српске стране, учествовали су представници Народне скупштине Републике Србије, надлежних министарстава и служби Владе Србије, независних и регулаторних тела, Народне банке Србије, као и правосудне власти - Високог савета судства и Високог савета тужилаштва.
На састанку су размотрене све препоруке из Извештаја Европске комисије за Србију за 2024. годину, као и оно што је од тог извештаја већ урађено на њиховом испуњавању.
Тема састанка била је и почетак спровођења Реформске агенде Републике Србије, свеобухватног документа који садржи 98 реформских корака на које се наша држава обавезала како би додатно убрзала приступање Србије Европској унији.
Такође, разговарало се о активностима које Влада предузима како би до 2026. године испунила све постављене критеријуме за чланство у ЕУ.
Констатовано је и да је Европска комисија и ове године поновила оцену да је Србија испунила мерила за отварање Кластера 3 (Конкурентност и инклузивни раст) и да ради на отварању осталих кластера, уз унапређење владавине права и основих права, као и на нормализацији односа са Приштином и јачању регионалне сарадње.
Том приликом указано је на значај даљег усклађивања са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.
Тема састанка био је и напредак у остваривању економских критеријума и реализација претприступних фондова ЕУ, односно ИПА 3, преко којих је Србији од 2014. до 2023. године обезбеђено четири милијарде евра подршке Уније.
Током састанка било је речи и о припремама за коришћење 1,6 милијарди евра које су из Плана раста за Западни Балкан намењене Србији, као и о процесу ратификације два споразума - о Финансијском инструменту и о зајму из Плана раста.