Ђедовић Хандановић је истакла да је на том састанку Србија потврдила своју лидерску позицију када су сектори електричне енергијe и обновљивих извора енергије (ОИЕ) у питању, и додала да смо по припремљености за спајање тржишта испред свих земаља у региону.
Према њеним речима, Србија је успешно пренела пакет реформских прописа Европске уније у законодавство, чиме смо створили услове да се наше тржиште електричне енергије у блиској будућности споји са тржиштем електричне енергије ЕУ.
Она је подсетила на то да је ове недеље почела да функционише и прва регионална берза електричне енергије у овом делу Европе, у којој учествују Србија, Словенија и Мађарска, које су удружиле своје берзе како би биле ефикaсније у трговини електричном енергијом, што повећава и доступност електричне енергије за ове земље, за грађане и привреду и ствара услове за повољније цене.
Министарка је пренела да је тема Министарског савета Енергетске заједнице била и припремљеност уговорних страна за зиму и услови на тржишту електричне енергије, услед неизвесности због конфликта у Украјини.
Ђедовић Хандановић је најавила да ће сутра бити преузет нови термоблок у Костолцу, који ће бити први нови производни капацитет ЕПС-а после скоро 35 година, што ће нам дати додатну сигурност.
Она је нагласила да ће Србија наставити да развија своје производне капацитете и преносну мрежу, што је важно за повећање енергетске сигурности, као и са улагањем у обновљиве изворе енергије, где је Србија такође водећа земља у региону, посебно када је реч о напретку у гаранцијама порекла за обновљиве изворе енергије.
Припремамо и један од највећих пројеката обновљивих извора енергије у Европи, соларне електране од 1 гигавата, са батеријским складиштима од 200 мегавата, навела је Ђедовић Хандановић.
Министарка је истакла да је Енергетска заједница препознала и одређене пројекте од значаја за цео регион међу којима се, кад је реч о Србији, истиче пројекат Трансбалканског коридора и додала да се наша земља припрема и за реализацију пројеката изградње панонског и централнобалканског коридора, који ће донети дугорочну енергетску сигурност, али и већу размену електричне енергије са суседима - Мађарском, Румунијом, Бугарском, Црном Гором и Босном и Херцеговином.
Када је у питању опорезивање емисија угљен-диоксида, Србија ће наставити да ради анализе пре почетка примене CBAM (Механизам прекограничног прилагођавања угљеника), поручила је она.