Аутор:
Танјуг
Милосављевић је објаснио да је реч о новом начину кредитирања аграра, чија је суштина субвенционисање камата на краткорочне позајмице које ће пословне банке одобравати пољопривредницима, и додао да ће једногодишњи кредити већ од сутра бити доступни пољопривредницима.
Он је навео да ефективна каматна стопа за пољопривреднике неће прелазити пет одсто на годишњем нивоу, док ће максимални износ средстава по кориснику бити 500.000 динара, што је двоструко више него прошле године.
Према његовим речима, Министарство пољопривреде ће пословним банкама плаћати камату за кориснике краткорочних кредита у износу од 10 одсто на годишњем нивоу, док су банке обавезне да пољопривредницима понуде каматну стопу која не прелази 15 одсто.
Министар је прецизирао да је држава за субвенционисање камата за краткорочне кредите, који ће бити доступни без девизне клаузуле, издвојила 1,8 милијарди динара, и додао да се та сума, уколико се укаже потреба, може и увећати.
Он је навео и да ће укупна сума кредита које банке буду одобриле износити приближно 18 милијарди динара.
Милосављевић је упутио позив и другим банкама да се укључе у кредитирање аграра јер је пољопривреда најперспективнија грана српске привреде, која је прошле године остварила рекордан извоз од 1,7 милијарди долара и суфицит од приближно 700 милиона долара, што је било двоструко више него 2006. године.
Он је изразио очекивање да ће у Србији ове године укупно бити регистровано око 400.000 газдинстава, што ће значити додатно смањење сиве економије и повећање контроле квалитета производа.
Уговор са пословним банкама потписан је на основу уредбе Владе Србије усвојене на предлог овог министарства.
Уговор су потписале Агробанка, Хипо-алпе-адрија банка, АИК банка, НЛБ Континентал банка, Универзал банка, Креди банка, Металс банка, Ерсте банка, Банка Интеза, Чачанска банка, Рајфајзен банка, Еуробанк ЕФГ, Комерцијална банка, Привредна банка, ОТП банка Србија, Сосијете женерал банка, Меридијан банка, Прокредит банка и Косовско-метохијска банка из
Звечана.
Милосављевић је такође рекао да би Влада Србије данас требало да усвоји уредбу о интервентном увозу 200.000 тона пшенице до краја априла.
Он је прецизирао да ће за попуњавање залиха робних резерви бити увезено 100.000 тона, док ће остатак бити намењен млинско-пекарској индустрији.
Према његовим речима, пшеница намењена млинско-пекарској индустрији требало би да послужи за смиривање тензија на домаћем тржишту пшенице и брашна, а пре свега да утиче на смиривање цена хлеба, која је, како је оценио, неоправдано висока.
Милосављевић је изразио очекивање да ће интервентни увоз утицати и на власнике жита у Србији да из својих залиха понуде жито тржишту, што би, уз повећану понуду, довело до смањења цена.
Он је додао да се процењује да у Србији тренутно има од 600.000 до 700.000 тона ускладиштеног жита.