Ђурђевић Стаменковски је у здању Председништва Републике Србије истакла да је Министарство којим руководи желело да на Материце, велики хришћански празник, ода признање оним женама, које су лествицу личног морала и храбрости поставиле високо.
Она је додала да су данас, када је готово читав свет посрнуо у одбрани вредности, ових седам хероина својим подвигом посведочиле да је у нашем народу жива снага породице, да се у њу верује и да породица у Србији траје и опстаје.
Министарка је, подсетивши на то да име наше хероине Милунке Савић у савременим наративима живи као симбол женске одважности и војничке борбе за одбрану и слободу Србије, истакла да не смемо заборавити да је ова храбра Српкиња припадала и реду изузетних мајки.
Ђурђевић Стаменковски је оценила да Министарство за бригу о породици и на овај начин показује националну осећајност и државничку посвећеност, као сведочанство вере у породичне вредности.
На свакој од ових седам жена почива породица. Оне су наше јунакиње за сва времена. Стубови породичне Србије за коју се боримо и у коју верујемо, закључила је министарка.
Присутнима се на свечаности, у име добитница признања „Милунка Савић“, обратила Татјана Обрадовић из Чачка, а догађају су присуствовали и министри и чланови Владе, као и представници локалних самоуправа.
Интонирањем химне „Боже правде“ и нумерама из свог опуса, на свечаности је своје учешће узео и Хор Министарства одбране „Станислав Бинички“.
Добитнице признања „Милунка Савић“
Нада Милић из Краљева. Мајка која је у рату изгубила синове близанце, Срђана и Бобана, који су као официри, бранећи Србију, јуначки погинули на Косову и Метохији, у априлу 1999. године. Њен трећи син, Горан, убрзо након страдања своје млађе браће, преминуо је од туге за браћом и Косовом и Метохијом, у 25 години живота. Нада је, након што је остала сама, своју породичну кућу претворила у спомен кућу својим палим синовима.
Татјана Обрадовић из Чачка. Мајка је троје деце и бака је четворо унучади. У њеном подстанарском дому живи и мала Нађа – дете-лептир. Девојчица Нађа од рођења болује од булозне епидермолизе, али захваљујући Татјани, живи окружена љубављу и пажњом.
Огњенка Рашић из Ковина. Девојчица од 11 година, која је задивила Србију и регион својом пожртвованошћу и бригом о мајци са којом живи у тешким социјалним условима. Огњенка је од малена започела своју свакодневну борбу за живот и на недаће је одговорила тако што је одличан ђак, брине о имању, узгаја стоку, шије, припрема ручак и неретко зарађује за живот. Захваљујући добрим људима, неусловну шупу у којој тренутно живи, замениће новим породичним домом.
Јелена Крнић из Сечња. Јелена је јединствен случај у Србији, а вероватно и у свету, јер је природним путем најпре добила сина, затим близанце, а на крају је родила здраве тројке. Подиже их са супругом Милошем.
Докторка Драгана Бојовић Јовић из Београда. Докторка Драгана је специјалиста гинекологије и акушерства и члан је одељења за вантелесну оплодњу ГАК „Народни фронт“ од 2007. године. Током њеног рада на свет је дошло преко 2.000 беба на овој клиници. Докторка Јовић је сама прошла шест неуспешних покушаја вантелесне оплодње, али је сав свој живот посветила женама у борби за потомство.
Драгана Грубић из Старе Пазове. Драгана је са девет година сазнала да је рођена са ретком болешћу, цистичном фиброзом. Њено здравље и живот су били угрожени, али упркос саветима лекара због ризичне трудноће, она је у 2024. години родила сина Алексеја. Она је једна је од првих жена у свету које су се оствариле као мајке са овом врстом дијагнозе.
Дејана Бачко из Новог Сада. Дејана је у јавности позната као „девојка са крилима“, рођена је са тешким хендикепом и без горњих екстремитета. Упркос томе, Дејана је талентована сликарка, успешна спортисткиња. Оно што је најважније, Дејана је породична особа и дивна супруга која се у 2023. години остварила као мајка, јер је на свет донела девојчицу Лару.