Жигманов је истакао да својим присуством на свечаној божићној литургији жели да изрази поштовање и уважавање које Влада негује у односу на све црквене и верске заједнице чији верници су у већем делу припадници мањинских народа, па тако и гркокатолицима.
Он је додао да у нашој земљи гркокатолици живе од друге половине 18. века и углавном су припадници русинског и украјинског народа, уз мањи број Румуна и других народа.
Развијајући хришћанске традиције везане за литургијску праксу, они обогаћују друштво у коме живе и чији су део, навео је министар и објаснио да је гркокатоличка конкатедрала у Новом Саду место окупљања и већег броја верника овог обреда који су избегли из Украјине, те се и у том контексту њена мисија мора упознати и ценити.
Све припаднике ове црквене заједнице поздрављам традиционалним божићним поздравом „Христос рождајетсја – славите њего“, рекао је Жигманов.
Епархија светог Николаја – Руски Крстур део је Католичке цркве у Србији, али негује византијски обред у богослужењу и посебну канонску праксу. Основао ју је декретом папа Фрања, уздизањем дотадашњег Апостолског егзархата, а за првог владику је именован Ђура Џуџар.
Саборна црква, посвећена светом Николају, налази се у Руском Крстуру, а административно седиште епархије, која обухвата целу Србију, је у Новом Саду и броји око 22.000 верника. У црквама које јој припадају користе се, осим старословенског, русински и украјински језик, а у две парохије у Банату и румунски.