Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов честитао је председнику Националног савета румунске националне мањине Валентину Ардељану и свим припадницима румунске националне мањине у Србији 15. јануар – Дан националне културе Румуна, уједно и дан рођења румунског песника Михаја Еминескуа.
П:
О:
Читај ми
Жигманов честитао Дан националне културе Румуна у Србији
Београд,
14. јануар 2025.
У саопштењу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог наводи се да је, према одлуци Националног савета румунске националне мањине, ово један од четири празника Румуна у Србији.
Михај Еминеску (1850–1889) био је први модерни песник у румунској књижевности, романописац и новинар. Његово дело обележило је румунску књижевност 19. века, а био је познат по својој романтичној поезији, као и по снажном националном духу и љубави према румунском народу и култури.
Прве песме објавио је већ са 16 година, а његова рукописна заоставштина састоји се од 46 томова и око 14.000 страница. Дела су му превођена на више од 60 језика. Поред румунског, говорио је и грчки, латински, италијански, француски, шпански, турски, албански и српски језик.
У листу „Тимпулˮ (Време) објављивао је српске народне песме косовског циклуса: „Бој на Косову”, „Косовка девојка”, „Смрт мајке Југовића” и друге.
Румунска национална заједница у Србији већином живи на територији централне Србије и у Војводини, претежно у централном и јужном Банату. Међу најпознатије личности румунског порекла у Србији спадају књижевник Васко Попа и стонотенисер Илије Лупулеску.
Румуни у Србији имају своје самоуправно тело – Национални савет румунске националне мањине. Први сазив овог савета изабран је на електорској скупштини 7. децембра 2002. године у Вршцу, где је и седиште савета.
Национални савет је током година постигао значајне резултате у области културе, образовања, информисања и службене употребе румунског језика и писма, једног од шест језика у службеној употреби у АП Војводина.
Средства за финансирање рада Националног савета обезбеђују се из буџета Републике, АП Војводине, јединица локалне самоуправе, донација и осталих прихода.
Поред средстава за рад националних савета националних мањина, надлежни републички, покрајински и локални органи издвајају финансијска средства и за рад институција (установа и верских организација), које су од значаја за румунску националну мањину, као и за пројекте који афирмишу културу и образовање румунске националне мањине и информисање на румунском језику.
Када је реч о информисању, оно се одвија у оквиру Радио-телевизије Војводина и Новинско-издавачке установе „Либертатеаˮ, која издаје истоимени недељник.
Министарство и Влада наставиће посвећено да раде на обезбеђивању свих предуслова како би румунска национална заједница у Србији наставила да ужива права која им по закону припадају и развија националне институције у циљу сигурне и стабилне перспективе за припаднике своје заједнице, додаје се у саопштењу.
-
Београд, 14. јануар 2025.Потписан Протокол о сарадњи Министарства културе и Министарства...
-
Београд, 14. јануар 2025.Убрзати приступање наше земље ЕУ испуњавањем обавеза из тог...
-
Београд, 13. јануар 2025.Ухапшене две особе због 14 кривичних дела тешке крађе
-
Београд, 13. јануар 2025.Решавање свих отворених питања са репрезентативним синдикатима...
-
Београд, 13. јануар 2025.У Србији смањен број миграната за 82,10 одсто
-
Београд, 11. јануар 2025.Обавезна регистрација припејд бројева до 10. фебруара
-
Београд, 10. јануар 2025.Развојем вештачке интелигенције до модерније државе и друштва у...
-
Београд, 10. јануар 2025.Настављен разговор са представницима репрезентативних...
-
Београд, 10. јануар 2025.Наставак укидања преосталих листи чекања у здравственим...
-
Београд, 10. јануар 2025.Добар еколошки статус воде на реци Дрини