Национални празник Русина установљен је поводом 17. јануара 1751. године, када је Франц Јозеф де Редл, саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног Бачког дистрикта у Сомбору, потписао први званични документ − Уговор о насељавању 200 русинских гркокатоличких породица у тадашњу пустару Велики Крстур.
Био је то званични почетак насељавања данашњег Руског Крстура, најстаријег, највећег и најпознатијег насеља Русина у Србији. Тај дан је већ више деценија прихваћен као дан званичног досељавања Русина на ове просторе. Овогодишња прослава Дана Русина у Републици Србији, како је објавио Завод за културу војвођанских Русина, планирана је за 18. јануар у Сремској Митровици.
Иако малобројна заједница, Русини су били и остали важна и драгоцена коцкица у богатом мултиетничком мозаику Војводине и Србије.
Према Попису становништва из 2022. године ова заједница броји 11.483 грађана, који живе већином у АП Војводина и то у градовима Кула, Врбас, Жабаљ, Шид и Нови Сад, као и још неколико мањих места у Срему и Бачкој.
Више информација о русинској националној мањини у Србији можете погледати овде.