Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 1. новембра 2005. године, у знак сећања на дан када су совјетске трупе 1945. године ослободиле концентрациони логор Аушвиц-Биркенау у Пољској, најозлоглашенији логор смрти током Другог светског рата, где су страдали Јевреји, Роми и припадници других народа.
Сећање на недужне људе, који су убијани само зато што су били друге нације или вере, важно је како се злочини никада више не би поновили. Значајно је, такође, одбацивати све појаве негирања ових злочина и искорењивати сваки облик мржње и насиља, који су у основи почињених злочина.
Друштво има дужност да будућим генерацијама обезбеди мир, толеранцију, разумевање и прихватање различитости. У том контексту, неопходна је континуирана борба против говора и злочина из мржње, предрасуда, сваког облика дискриминације и нетолеранције, чему је Влада у потпуности посвећена.
Као једну од потврда те посвећености, Влада је у циљу борбе против говора мржње 26. фебруара 2020. године усвојила Радну дефиницију антисемитизма Међународне алијансе за сећање на Холокауст (ИХРА). Иако законски необавезујућа, ова дефиниција може значајно допринети препознавању и утврђивању случајева антисемитизма и њиховом процесуирању.
Поред тога, оснивањем установе културе Меморијални центар „Старо сајмиште“ и реконструкцијом објеката овог стратишта, након више деценија, Србија је показала да је посвећена неговању културе сећања на жртве концентрационих логора.
Централна кула реконструисана је у потпуности и у њој је предвиђена стална изложба Меморијалног центра посвећена логору на Старом сајмишту.
Усвајањем Закона о музејској делатности у октобру 2021. године, Музеј жртава геноцида је постао матични музеј у Републици Србији за неговање културе сећања на жртве геноцида и холокауста, тиме и јединствена и референтна установа културе, не само на подручју Србије, већ и читаве Југоисточне Европе.
У контексту правичног решавања учињене неправде, укључујући насиље и дискриминацију верских мањина, а у складу са Законом о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста који немају живих наследника, Савезу јеврејских општина, почев од јануара 2017. године до 2042. године, опредељују се средства у износу од 950.000 евра на годишњем нивоу.
Такође, преживели потомци жртава Холокауста који сада живе у Србији и Израелу годинама остварују своја права пред Агенцијом за реституцију.
Неговањем културе сећања изражава се пијетет према жртвама и чува достојанство њихове личности, развија емпатија, посебно код деце и младих, те гарантује трајно утемељење вредности људских права и достојанства сваког појединца, додаје се у саопштењу Министарства.