Ђурић је истакао да је Србија била у протеклих неколико година фокусирана на снажење свог економског развоја, изградњу инфраструктуре и рад на односима са страним партнерима, пре свега са ЕУ, и управо из тог разлога Влада је поставила пуноправно чланство у ЕУ као свој кључни стратешки приоритет.
Према његовим речима, намера нам је да спроведемо законске и друштвене реформе до краја 2026. године, и са тим циљем је усвојена и реформска агенда, чија реализација неће бити угрожена протестима који су у току у Србији.
Шеф српске дипломатије је објаснио да економија у Србији напредује стабилним темпом и њена снага је више него удвостручена за само једну деценију, што је видљиво и опипљиво у приходима државе, квалитету услуга које држава пружа, као и у животном стандарду грађана.
Снажан економски развој, како је додао, резултирао је и чињеницом да Србија привлачи већину директних страних инвестиција на Западном Балкану, а међу инвеститорима који веома добро послују у Србији су и они из Холандије.
Ђурић је навео да је стављање политичког акцента на питање чланства у ЕУ наш несумњив интерес, будући да већи део спољне трговине остварујемо са том групом земаља.
Он је додао да смо под теретом неких наслеђених проблема, као што је дијалог Београда и Приштине, који се у протеклих неколико година одвија успореним темпом због једностраних потеза Приштине.
Шеф српске дипломатије је указао на то да на спољну политику Србије у значајној мери утиче чињеница да је Београд био једна од најважнијих престоница Покрета несврстаних, од чега наша земља и данас има користи у комуникацији са земљама Азије, Африке и Латинске Америке.
Србија, такође, према Ђурићевим речима, има значајне економске бенефите и од великог броја споразума о слободној трговини, по чему се са њом у Европи може поредити само Швајцарска.
Према његовим речима, данас се парадигма српске политике помера ка економском и инфраструктурном развоју, као и борби против корупције, економској и социјалној мобилности, социјалној правди.
Ђурић је, нагласивши да Србија међу европским земљама има највише суседа, указао на то да је природно да је добросуседска политика један од стубова спољне политике.