Вучевић је истакао да она истовремено сведочи о континуитету Српске православне цркве, наше државотворности кроз закон и право и наше неуништиве духовне утемељености и световне посвећености слободи и политичкој култури.
Оснивачка повеља манастира Дечани из 1330. године, како је рекао, подједнако сведочи о најдубљим коренима православља, српском идентитету, али и о историјској тежњи Срба ка успостављању и познавању права.
Она је тестамент културе, вере и књижевности, али и извор српског средњовековног права. Зато јој се нужно и непрестано враћамо управо у данима када обележавамо Дан државности, објаснио је премијер и нагласио да је Дечанска повеља један од историјских стубова симболичког средишта српског националног идентитета.
Вучевић је указао на то да је историја нашег народа писана крвавим словима и непрекидним искушењима и подсетио на то да је у тим временима само Српска православна црква опстала као чувар српства, те је стога значај слободне и независне државе уткан у свест нашег народа неупоредиво дубље него што је то случај код других.
Према његовим речима, због тога је Дан државности за Србију важнији од многих других празника и Сретење је не само дан наше државности, већ и суштинског опстанка националног идентитета.
Председник Владе је подвукао да је данас Србија слободна, независна и модерна европска демократија, у којој су Устав и закони директан производ слободне и непоколебљиве воље српског народа да живот уређује у складу са сопственим националним идентитетом.
Министар културе Никола Селаковић рекао је да је државотворна традиција српског народа камен темељац онога на чему почива савремена држава Србија, а неодвојиви и есенцијални део те традиције, поред херојске вертикале и слободарских вредности које наш народ баштини, јесте његова правна традиција.
У тој правној традицији изузетно важан чинилац, поред обичаја и правне културе, чине правни споменици. Међу њима се посебно истиче Дечанска повеља краља Стефана Уроша III, објаснио је Селаковић.
Он је указао на то да оснивачка повеља Дечана није само обичан правни споменик, већ је реч о једној од највреднијих српских тапија на нашу земљу.
Она садржи, поред правних одредби, и нешто што је за нас данас изузетно важно, а то је да је на том простору, кад је у питању национални састав, тада живело више од 98 одсто српског народа, нагласио је министар.
Селаковић је, такође, истакао да је ова повеља сведочанство вековног живота Срба на територији Косова и Метохије.
Директор Државног архива Србије Мирослав Перишић рекао је да је ова повеља прешла дуг пут док је пронашла своје место у овој државној институцији, где се чува у посебним условима.
Он је нагласио да је задатак Архива не само да је чува, већ и да је изложи јавности, оценивши да је то доказ да је држави важно да чува своју прошлост и свој идентитет.
Према његовим речима, државни задатак је да чувамо архиве, да их унапређујемо и правимо нове депое за све оно што данас настаје, како би било сачувано за будуће генерације.