Ђелић је на презентацији овог спортског догађаја у Привредној комори Србије објаснио да ће од тога 60 одсто бити издвојено из буџета Србије, а 40 одсто из буџета Београда, уз напомену да ће наредне године за организацију Универзијаде бити издвојено приближно пет милијарди динара.
Према његовим речима, одржавање Универзијаде биће велики подстицај и за српску привреду јер ће само ове године за јавне набавке бити издвојено приближно две милијарде динара.
Он је указао на то да ће у организацији Универзијаде ове године највећу важност имати три сектора, и то грађевинарство, текстилна индустрија и индустрија намештаја, тако да ће за јавне набавке у грађевинарству ове године бити издвојено 610 милиона динара, а у индустрији намештаја 274 милиона динара.
За облачење учесника Универзијаде биће утрошено укупно 4,1 милиона евра, а у овој години јавне набавке у тој области вредеће 200 милиона динара, прецизирао је Ђелић и најавио да ће тендер за текстилне произвођаче бити расписан у другом тромесечју ове године.
Потпредседник Владе Србије је нагласио да ће сва средства која из буџета буду уложена у Универзијаду остати држави и грађанима Србије, уз подсећање да ће само ове године бити обновљено 25 спортских објеката, као и намештај у студентским домовима.
Директор предузећа "Универзијада Београд 2009" Синиша Јаснић изнео је процену да ће оперативни трошкови Универзијаде бити 114 милиона евра, а приходи ће, уколико се све буде одвијало на време, износити приближно 200 милиона евра.
Јаснић је подсетио на то да је
уговор са предузећем "Вартекс" из Вараждина о облачењу учесника Универзијаде раскинут споразумно, док ће нови тендер бити припремљен у наредне три седмице и завршен у другом тромесечју ове године.
Јубиларне 25. летње Универзитетске игре биће одржане од 1. до 12. јула 2009. године и на њима ће се више од 12.000 учесника из 170 земаља такмичити у 21 спортској дисциплини.
Истовремено, потпредседник Владе Србије је данас оценио да техничка влада нема капацитет да усваја законе, па ни законе о ратификацији енергетског споразума са Русијом, као што нема ни Скупштине Србије којој може да га пошаље на ратификацију.
Ђелић је указао на то да Споразум о сарадњи у области енергетике са Руском Федерацијом, који је потписан у Москви 25. јануара, предвиђа да се он привремено примењује све док се не ратификује, тако да нема никакве правне празнине.
Он је навео да ће поменути споразум усвојити нова влада Србије када буде имала пуни капацитет, док ће га будући парламент ратификовати.
Ђелић је подсетио на то да се већ ради на примени енергетског споразума са Русијом и да је потписан његов гасни део, уз напомену да је Влада Србије кренула у формирање заједничког предузећа "Србијагаса" и "Гаспрома", као и да екипе НИС-а и "Гаспромњефта" увелико раде на процесу провере података.