Вучевић је у Административном центру Републике Српске у Источном Сарајеву указао на то да све оно што није записано постаје након извесног времена упитно и напослетку предмет ревидирања и често кривотворења.
Морамо да се сећамо и да памтимо. То је најјачи штит од напада оних који би да кривотворе историју и волели би да могу да кажу и докажу да никада нисмо ни постојали. Зато је ово више од изложбе. Ово је форензички доказ да јесмо постојали и да ћемо постојати, поручио је он.
Премијер је оценио да је ова изложба путоказ у раду установа културе и појединаца на заштити културног наслеђа и идентитета српског народа.
Према његовим речима, ово је начин како да сачувамо свест о континуираном трајању српског народа у Сарајеву, граду у којем су Срби живели од његовог настанка.
Вучевић је рекао да су аутори и сви који су учествовали у овом пројекту на прави начин, и за данашње и будуће генерације, поставили траг о битисању Срба на овим подручјима, пре свега у области културе.
Када сте продуктивни у култури, када остављате иза себе озбиљне културне и духовне трагове, а не само материјалне, егзистенцијалне и економске, показујете да сте народ у државотворном смислу, закључио је он.
Председник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је да је изложба и монографија „Култура Срба у Сарајеву 1468–1941ˮ велики подухват који је значајан за српску традицију и културу, али и доказ вековног присуства Срба у том граду.
Директорка Архива Босне и Херцеговине Данијела Мрда навела је да изложба и монографија говоре о пет векова живота и рада које су сарајевски Срби уткали у овај простор и оставили неизбрисив траг у уметности, трговини, архитектури, друштвеном и политичком животу.
Мрда је истакла да је циљ монографије да обједини прикупљене документе и артефакте из црквених, градских и државних архива и музеја и да не дозволи да из сећања избледе они који су своје животе уградили у стварност коју данас живимо.
Монографија говори о непрекидној борби за идентитет, веру и људско достојанство, али и борби за суживот са свима који су спремни да пруже руку сарадње и равноправности, објаснила је она.
Према њеним речима, изложени документи и предмети су најбоља тапија српске историје и културе у Сарајеву.
Мрда је објаснила да су Архив Босне и Херцеговине и Митрополија дабробосанска, са митрополитом Хризостомом на челу, идеју Државног архива Србије о започињању овог пројекта прихватили и подржали, ангажујући велики број сарадника са Универзитета у Источном Сарајеву, институција културе и архива, како у Србији, тако и у Босни и Херцеговини.
Према њеној оцени, овако велики научноистраживачки пројекат не би било могуће реализовати без финансијске подршке Министарства културе Србије.
У складу са тим, она је исказала захвалност премијеру Вучевићу и министру културе Николи Селаковићу на настојању да заштите архивску грађу српског порекла и богато културно-историјско наслеђе које имају Срби у Сарајеву.