П:
О:
Читај ми
Предузети све неопходне законске мере да се заштити Специјални резерват природе “Увац“
Београд,
4. април 2008.
Министарство заштите животне средине Владе Републике Србије саопштило је данас да је одлучно у намери да заштити Специјални резерват природе “Увац“ и да је спремно да предузме све неопходне, законом прописане мере како би спречило даљу дивљу градњу и уклонило постојеће нелегалне објекте у том природном добру.
У саопштењу се наводи да је овај специјални резерват природно добро од изузетног значаја за нашу земљу, пре свега, јер је то подручје на којем живи заштићена врста – белоглави суп, која је као и сама природа овог резервата последњих година веома угрожена због нелегално подигнутих објеката на подручју резервата.
Према постојећој регулативи, три закона – Закон о заштити животне средине, Закон о водама и Закон о планирању и изградњи објеката, као и Уредба о проглашењу овог резервата за природно добро, забрањују градњу на овом подручју.
Министар заштите животне средине Саша Драгин је приликом обиласка “Увца” рекао да је данас постављена рампа како би ренџери могли да зауставе даље уношење грађевинског материјала и дивљу градњу.
Овде има веома много нелегално саграђених објеката, а држава оваквим стварима мора да стане на пут, јер се угрожавају како здравље људи, тако и животна средина и станиште заштићене врсте белоглавог супа, истакао је Драгин.
Средином марта 2008. године републички инспектори заштите животне средине обавили су ванредни инспекцијски преглед резервата и утврдили да се на подручју заштићеног добра налази приближно 200 бесправно изграђених објеката.
До сада је против власника бесправно изграђених објеката поднето 13 кривичних пријава од којих је 7 процесуирано, а починиоци су кажњени новчаном казном у износу од 100.000 до 120.000 динара.
Након прикупљених података о власницима бесправно изграђених објеката и катастарским парцелама на којима се објекти налазе, Републичка инспекција за заштиту животне средине и стараоци резервата „Увац“ ће, уз стручну помоћ Завода за заштиту природе Србије, наставити да подносе пријаве за кривично дело уништавање или оштећење заштићеног природног добра.
Кривичним закоником Републике Србије за ово кривично дело предвиђена је казна затвора у трајању од три месеца до пет година, наводи се у саопштењу и додаје да су поменути објекти изграђени у приобаљу Увачког, Златарског и Радоњинског језера, у ужој зони заштите акумулационих језера, што је у супротности са одредбама поменута три закона.
У саопштењу се подсећа на то да је на седници Владе Србије, која је одржана у Вршцу 28. децембра 2006. године, донет Закључак у којем се прихвата информација о противправној изградњи објеката у националним парковима и другим заштићеним подручјима.
Влада је тада задужила Министарство за капиталне инвестиције да у оквиру својих надлежности, без одлагања, предузме све законом предвиђене мере ради спречавања противправне изградње објеката у националним парковима и другим заштићеним природним добрима, укључујући и мере принудног уклањању тих објеката.
У складу са овим закључком, чуварска служба резервата је током јула и августа 2007. прикупила информације везане за противправну изградњу објеката на том подручју.
Сви објекти су изграђени у приобаљу, тачније у зони 500 метара од воде, где је изричито забрањена градња (Закон о водама, чланови 43,44 и 45), а већина објеката се налази на само 100 метара од воде.
На Радоњинском језеру противправно је изграђено приближно 15 објеката, на Златарском језеру приближно 150 објеката, а на Увачком језеру око 20 објеката, при чему је од тренутка утврђивања овог стања саграђено још нелегалних објеката.
Од укупног броја објеката, 45 су камп кућице, метални контејнери и други објекти покретног карактера, а око њих је у већини случајева избетониран терен. Око 140 објеката су од чврстог материјала – бетонски темељи, цигла, блокови, дрво, а евидентирано је и пет покретних сплавова.
Министарство заштите животне средине доставило је прошле године Министарству за инфраструктуру списак бесправно подигнутих објеката у заштићеним подручјима и тада је постигнут договор о томе да акција уклањања бесправно изграђених објеката крене прво у „Увцу“.
Старалац заштићеног подручја резервата “Увац” доставио је начелнику Републичке грађевинске инспекције Министарства за инфраструктуру све записнике о илегално подигнутим објектима, али до данас та инспекција није уручила одговарајућа решења власницима евидентираних објеката.
Специјални резерват природе "Увац", који је проглашен за природно добро Уредбом Владе Србије 24. марта 2006. године, простире се на територијама општина Нова Варош и Сјеница у југозападној Србији и покрива површину од 7.543 хектара.
Као природно добро од изузетног значаја, "Увац" је стављен под заштиту пре свега да би се очувао и размножио белоглави суп (заштићена животињска врста у изумирању), као и да би се очувала станишта и побољшало стање других значајних врста птица, ловне дивљачи и осталог животињског света.
Овај резерват стављен је под заштиту и да би се обезбедили услови за поновно насељавање врста биљака и животиња које су нестале с тог подручја, да би се сачувала и повећала разноврсност риба и оптималним уловом и коришћењем сачувала и повећала њихова бројност, као и да би се сачували разноврсност флоре, шумских и осталих биљних заједница и како би се сачувала рељефна и водена обележја и спелеолошке и друге вредности геонаслеђа.
Такође, оваквом заштитом обезбеђује се очување и побољшање природних чиниоца животне средине, првенствено квалитет вода и земљишта, наводи се у саопштењу и додаје да се очувањем лепота и разноврсности предела стварају услови за одрживо коришћење и планско уређење заштићеног подручја у интересу науке, образовања, културе, рекреације и екотуризма.
Према постојећој регулативи, три закона – Закон о заштити животне средине, Закон о водама и Закон о планирању и изградњи објеката, као и Уредба о проглашењу овог резервата за природно добро, забрањују градњу на овом подручју.
Министар заштите животне средине Саша Драгин је приликом обиласка “Увца” рекао да је данас постављена рампа како би ренџери могли да зауставе даље уношење грађевинског материјала и дивљу градњу.
Овде има веома много нелегално саграђених објеката, а држава оваквим стварима мора да стане на пут, јер се угрожавају како здравље људи, тако и животна средина и станиште заштићене врсте белоглавог супа, истакао је Драгин.
Средином марта 2008. године републички инспектори заштите животне средине обавили су ванредни инспекцијски преглед резервата и утврдили да се на подручју заштићеног добра налази приближно 200 бесправно изграђених објеката.
До сада је против власника бесправно изграђених објеката поднето 13 кривичних пријава од којих је 7 процесуирано, а починиоци су кажњени новчаном казном у износу од 100.000 до 120.000 динара.
Након прикупљених података о власницима бесправно изграђених објеката и катастарским парцелама на којима се објекти налазе, Републичка инспекција за заштиту животне средине и стараоци резервата „Увац“ ће, уз стручну помоћ Завода за заштиту природе Србије, наставити да подносе пријаве за кривично дело уништавање или оштећење заштићеног природног добра.
Кривичним закоником Републике Србије за ово кривично дело предвиђена је казна затвора у трајању од три месеца до пет година, наводи се у саопштењу и додаје да су поменути објекти изграђени у приобаљу Увачког, Златарског и Радоњинског језера, у ужој зони заштите акумулационих језера, што је у супротности са одредбама поменута три закона.
У саопштењу се подсећа на то да је на седници Владе Србије, која је одржана у Вршцу 28. децембра 2006. године, донет Закључак у којем се прихвата информација о противправној изградњи објеката у националним парковима и другим заштићеним подручјима.
Влада је тада задужила Министарство за капиталне инвестиције да у оквиру својих надлежности, без одлагања, предузме све законом предвиђене мере ради спречавања противправне изградње објеката у националним парковима и другим заштићеним природним добрима, укључујући и мере принудног уклањању тих објеката.
У складу са овим закључком, чуварска служба резервата је током јула и августа 2007. прикупила информације везане за противправну изградњу објеката на том подручју.
Сви објекти су изграђени у приобаљу, тачније у зони 500 метара од воде, где је изричито забрањена градња (Закон о водама, чланови 43,44 и 45), а већина објеката се налази на само 100 метара од воде.
На Радоњинском језеру противправно је изграђено приближно 15 објеката, на Златарском језеру приближно 150 објеката, а на Увачком језеру око 20 објеката, при чему је од тренутка утврђивања овог стања саграђено још нелегалних објеката.
Од укупног броја објеката, 45 су камп кућице, метални контејнери и други објекти покретног карактера, а око њих је у већини случајева избетониран терен. Око 140 објеката су од чврстог материјала – бетонски темељи, цигла, блокови, дрво, а евидентирано је и пет покретних сплавова.
Министарство заштите животне средине доставило је прошле године Министарству за инфраструктуру списак бесправно подигнутих објеката у заштићеним подручјима и тада је постигнут договор о томе да акција уклањања бесправно изграђених објеката крене прво у „Увцу“.
Старалац заштићеног подручја резервата “Увац” доставио је начелнику Републичке грађевинске инспекције Министарства за инфраструктуру све записнике о илегално подигнутим објектима, али до данас та инспекција није уручила одговарајућа решења власницима евидентираних објеката.
Специјални резерват природе "Увац", који је проглашен за природно добро Уредбом Владе Србије 24. марта 2006. године, простире се на територијама општина Нова Варош и Сјеница у југозападној Србији и покрива површину од 7.543 хектара.
Као природно добро од изузетног значаја, "Увац" је стављен под заштиту пре свега да би се очувао и размножио белоглави суп (заштићена животињска врста у изумирању), као и да би се очувала станишта и побољшало стање других значајних врста птица, ловне дивљачи и осталог животињског света.
Овај резерват стављен је под заштиту и да би се обезбедили услови за поновно насељавање врста биљака и животиња које су нестале с тог подручја, да би се сачувала и повећала разноврсност риба и оптималним уловом и коришћењем сачувала и повећала њихова бројност, као и да би се сачували разноврсност флоре, шумских и осталих биљних заједница и како би се сачувала рељефна и водена обележја и спелеолошке и друге вредности геонаслеђа.
Такође, оваквом заштитом обезбеђује се очување и побољшање природних чиниоца животне средине, првенствено квалитет вода и земљишта, наводи се у саопштењу и додаје да се очувањем лепота и разноврсности предела стварају услови за одрживо коришћење и планско уређење заштићеног подручја у интересу науке, образовања, културе, рекреације и екотуризма.
-
Београд, 31. јул 2024.Припадници МУП-а гасе пожаре код Рашке, Бујановца и у Северној...
-
Београд, 31. јул 2024.Привремено одузето 188 возила од учинилаца тежих прекршаја
-
Београд, 31. јул 2024.Позив учесницима у јавном животу да се суздрже од говора мржње
-
Београд, 30. јул 2024.Одлучна борба државе против трговине људима
-
Београд, 29. јул 2024.Ђурић у посети Републици Кипар
-
Београд, 29. јул 2024.Сарадња неопходна и у заједничком интересу
-
Београд/Јерусалим, 29. јул 2024.Унапредити сарадњу са Израелом у области информационих...
-
Београд, 29. јул 2024.Ухапшена једна особа због злоупотребе поверења у обављању...
-
Београд, 27. јул 2024.Србија купила вредан предмет династије Обреновић
-
Београд, 27. јул 2024.Ухапшена једна особа због силовања у Београду