Душан Петровић и Ленс Кларк
Аутор:
Танјуг
Петровић је на свечаности одржаној поводом почетка реализације друге фазе пројекта “Стварање одрживог и ефикасног система за пружање бесплатне правне помоћи у Републици Србији” оценио да без система за пружање бесплатне правне помоћи нема борбе за бољи живот.
Он је истакао да наставак реализације пројекта, који спроводе Министарство правде и Програм за развој Уједињених нација (УНДП), а финансира Шведска агенција за међународни развој (СИДА), има витални значај, као и да је циљ друге фазе пројекта омогућавање бољег приступа правди најугроженијим и маргинализованим групама.
Министар је указао на то да ће тај пројекат бити добар водич за израду предлога закона о бесплатној правној помоћи, који би могао да буде усвојен 2009. године.
Према његовим речима, партнери у том пројекту су адвокатске коморе, невладине организације, општине, као и правне клинике на правним факултетима које се баве пружањем правне помоћи.
Петровић је навео податак да је током прве фазе реализације овог пројекта остварена сарадња са 26 организација које су пружиле бесплатну правну помоћ за више од 4.600 особа.
Стални координатор Уједињених нација за Србију Ленс Кларк рекао је да је циљ пројекта успостављање ефикасног система помоћи који ће контролисати држава, и то онима који то себи не могу да приуште.
Овај програм пружа помоћ сиромашним и друштвено осетљивим групама, као што су избеглице, особе са инвалидитетом, Роми, жртве насиља у породици, а ускоро ће се бавити и проблемима сиромашних грађана у односима са њиховим послодавцима, објаснио је Кларк.
Петровић је новинарима по завршетку поменутог скупа изјавио да је веома лоше што је донета
ослобађајућа пресуда бившем вођи ОВК Рамушу Харадинају, и оценио да је тиме пољуљан углед Хашког трибунала.
Према његовим речима, ноторно је познато да је Рамуш Харадинај човек који је починио многе злочине и веома је лоше то што тужилаштво и суд у Хагу нису успели то да докажу.
Министар је подсетио на то да су Хашки суд и тужилаштво конституисани одлуком Уједињених нација и да су УН и Савет безбедности место и тело које би требало да оцени укупан рад суда и тужилаштва у Хагу у односу на тај случај.
Петровић је рекао да ће институција која је конституисала хашки правосудни корпус морати да каже шта о има о том случају, а то ће се десити када председник суда и тужилац буду подносили извештај о свом раду и када се о том извештају буде расправљало у начелу и појединостима.
Он је навео да би било добро и да све друге релевантне институције у Европи кажу шта имају о томе јер је то заједнички интерес.
Петровић је подсетио на то да против великог броја особа, укључујући и Харадинаја, Тужилаштво за ратне злочине у Србији води одговарајуће процедуре, и додао да не сумња у капацитет домаћег правосуђа да те процедуре спроведе до краја.
Он је нагласио да је потпуно уверен у то да ће и тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић и судије које раде на томе учинити све што је у њиховој моћи да би се утврдиле све важне чињенице и да би се на тај начин донеле одговарајуће одлуке о ономе што се дешавало на Косову и Метохији.