П:
О:
Читај ми
Држава ће настојати да повољнијим кредитима што више подстиче извоз
Београд,
8. април 2008.
Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић најавио је данас, на представљању Нацрта стратегије за повећање извоза Србије од 2008. до 2011. године, да ће држава одређеним мерама, а пре свега повољнијим кредитима, настојати да што више подстиче извоз.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Слободан Милосављевић, Божидар Ђелић, председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин и министар трговине и услуга Предраг Бубало
Аутор:
Фонет
Ђелић је тим поводом у Привредној комори Србије истакао да је у плану да се наредних година извоз годишње повећава по стопи од 25 одсто, с тим што би се учешће финалних производа повећало са 43 одсто на 65 одсто, док би се број предузећа која годишње извозе више од десет милиона евра повећао са 66 на 120.
Он је најавио да ће у наредне три године бити постављено 25 комерцијалних саветника у кључним регионима који су одређени на основу анкете привредника, уз напомену да је реч о земљама ЕУ, Русији, Украјини, Блиском истоку и северној Африци.
Истовремено, потпредседник Владе Србије је рекао да наша земља има лошу ситуацију у погледу извоза јер и поред извесног пораста последњих година, само два предузећа имају годишњи извоз већи од сто милиона евра.
Он је прецизирао да само шест предузећа има извоз већи од 50 милиона евра, док последње на листи од 300 највећих остварује извоз од једва два милиона евра, и указао на то да Србија има извоз од 870 евра по глави становника, што је 11 пута мање од Словеније и 2,3 пута мање од Хрватске.
Према његовим речима, спољнотрговински дефицит је стабилан и износи 28 одсто бруто друштвеног производа, али забрињава дефицит платног биланса који износи 17,6 одсто бруто друштвеног производа.
Истовремено, Ђелић је напоменуо да проблеми извозника нису високо позиционирани и поново упутио позив извозницима из свих сектора у земљи да се удруже како би се поправио спољнотрговински дефицит, који је најлошији у Европи.
Након разговора са привредницима на промоцији Нацрта стратегије за повећање извоза, потпредседник Владе Србије је изјавио да је спољнотрговински дефицит наше земље велики, али да га можемо смањити, пре свега, повећањем извоза робе постојећих извозника у пољопривреди, који је прошле године износио 1,6 милијарди долара.
Он је том приликом оценио да, према проценама стручњака, у извозу пољопривреде можемо премашити и шест милијарди долара годишње.
Уз констатацију да је повећање цене хране притисак на кућни буџет наших грађана, Ђелић је објаснио да је то повећање истовремено велика шанса за Србију јер ћемо моћи да извозимо много вреднији производ.
Према његовим речима, пољопривреда је у извозу на првом месту, на другом је грађевинарство, док су на трећем месту постојећи капацитети у области металско-прерађивачке индустрије коју морамо даље јачати, као и текстилну и обућарску индустрију које традиционално могу много да произведу.
Такође, треба да се укључимо и у најјачу могућу браншу у смислу извоза, а реч је о аутомобилској и машинској индустрији и информационим технологијама, али то не можемо сами већ морамо да привучемо најквалитетније стратешке партнере, рекао је потпредседник Владе Србије. Он је у обраћању новинарима у Привредној комори Србије такође најавио да ће о приватизацији Рударско-топионичарског басена (РТБ) Бор данас расправљати Одбор Владе Србије за привреду и финансије, чији је председник.
Одбор неће доносити никакву одлуку јер је за сутра заказана седница Одбора за надзор и спровођење акционог плана за реструктурирање и приватизацију РТБ Бор, који ће Влади предложити најбоље решење за борски басен, објаснио је Ђелић.
Најважније је, како је истакао, да се успостави социјални дијалог о будућности РТБ-а, односно да се у договору са менаџментом и запосленима у том предузећу донесе одлука о томе да ли је боље да се "Ајтеку" омогући додатни рок за исплату купопродајне цене, или да се преговара са другорангираним понуђачем, руском компанијом "Стрикефорце Мининг анд Ресоурцес Лтд" (СМР).
Такође, он је указао на то да је важно да се и у случају РТБ-а политика остави по страни, као и да је Влада дужна да поступа у интересу грађана Србије, односно оних који раде у РТБ-у и живе у Бору и Мајданпеку.
На питање како коментарише потез Дојче банке да изађе као финансијер из свих већих пројеката у Србији, Ђелић је одговорио да је то потврда да само ризик обустављања европског пута доводи највеће финансијске институције до тога да обустављају финансирање наше земље.
Потпредседник Владе Србије је навео да последњих неколико недеља свакодневно прима председнике матичних иностраних банака и компанија које послују у Србији, и додао да сви они изражавају забринутост због политичке ситуације у земљи.
Он је најавио да ће у наредне три године бити постављено 25 комерцијалних саветника у кључним регионима који су одређени на основу анкете привредника, уз напомену да је реч о земљама ЕУ, Русији, Украјини, Блиском истоку и северној Африци.
Истовремено, потпредседник Владе Србије је рекао да наша земља има лошу ситуацију у погледу извоза јер и поред извесног пораста последњих година, само два предузећа имају годишњи извоз већи од сто милиона евра.
Он је прецизирао да само шест предузећа има извоз већи од 50 милиона евра, док последње на листи од 300 највећих остварује извоз од једва два милиона евра, и указао на то да Србија има извоз од 870 евра по глави становника, што је 11 пута мање од Словеније и 2,3 пута мање од Хрватске.
Према његовим речима, спољнотрговински дефицит је стабилан и износи 28 одсто бруто друштвеног производа, али забрињава дефицит платног биланса који износи 17,6 одсто бруто друштвеног производа.
Истовремено, Ђелић је напоменуо да проблеми извозника нису високо позиционирани и поново упутио позив извозницима из свих сектора у земљи да се удруже како би се поправио спољнотрговински дефицит, који је најлошији у Европи.
Након разговора са привредницима на промоцији Нацрта стратегије за повећање извоза, потпредседник Владе Србије је изјавио да је спољнотрговински дефицит наше земље велики, али да га можемо смањити, пре свега, повећањем извоза робе постојећих извозника у пољопривреди, који је прошле године износио 1,6 милијарди долара.
Он је том приликом оценио да, према проценама стручњака, у извозу пољопривреде можемо премашити и шест милијарди долара годишње.
Уз констатацију да је повећање цене хране притисак на кућни буџет наших грађана, Ђелић је објаснио да је то повећање истовремено велика шанса за Србију јер ћемо моћи да извозимо много вреднији производ.
Према његовим речима, пољопривреда је у извозу на првом месту, на другом је грађевинарство, док су на трећем месту постојећи капацитети у области металско-прерађивачке индустрије коју морамо даље јачати, као и текстилну и обућарску индустрију које традиционално могу много да произведу.
Такође, треба да се укључимо и у најјачу могућу браншу у смислу извоза, а реч је о аутомобилској и машинској индустрији и информационим технологијама, али то не можемо сами већ морамо да привучемо најквалитетније стратешке партнере, рекао је потпредседник Владе Србије. Он је у обраћању новинарима у Привредној комори Србије такође најавио да ће о приватизацији Рударско-топионичарског басена (РТБ) Бор данас расправљати Одбор Владе Србије за привреду и финансије, чији је председник.
Одбор неће доносити никакву одлуку јер је за сутра заказана седница Одбора за надзор и спровођење акционог плана за реструктурирање и приватизацију РТБ Бор, који ће Влади предложити најбоље решење за борски басен, објаснио је Ђелић.
Најважније је, како је истакао, да се успостави социјални дијалог о будућности РТБ-а, односно да се у договору са менаџментом и запосленима у том предузећу донесе одлука о томе да ли је боље да се "Ајтеку" омогући додатни рок за исплату купопродајне цене, или да се преговара са другорангираним понуђачем, руском компанијом "Стрикефорце Мининг анд Ресоурцес Лтд" (СМР).
Такође, он је указао на то да је важно да се и у случају РТБ-а политика остави по страни, као и да је Влада дужна да поступа у интересу грађана Србије, односно оних који раде у РТБ-у и живе у Бору и Мајданпеку.
На питање како коментарише потез Дојче банке да изађе као финансијер из свих већих пројеката у Србији, Ђелић је одговорио да је то потврда да само ризик обустављања европског пута доводи највеће финансијске институције до тога да обустављају финансирање наше земље.
Потпредседник Владе Србије је навео да последњих неколико недеља свакодневно прима председнике матичних иностраних банака и компанија које послују у Србији, и додао да сви они изражавају забринутост због политичке ситуације у земљи.
-
Београд, 20. децембар 2024.На Аеродрому „Никола Теслаˮ пуштене у рад електронске капије
-
Београд, 20. децембар 2024.Од 1. јануара нови систем обрачуна зарада запослених у здравству
-
Београд, 20. децембар 2024.Ухапшено девет чланова организоване криминалне групе због...
-
Београд, 20. децембар 2024.Саучешће Вулина поводом трагедије у Загребу
-
Београд, 20. децембар 2024.Пресечен још један ланац нелегалне трговине животињама на...
-
Београд, 19. децембар 2024.Унапређење сарадње са Русијом у области ванредних ситуација
-
Београд, 19. децембар 2024.Наставак размене искустава Србије и Русије у обучавању...
-
Београд, 18. децембар 2024.САЈ гаранција сигурности и безбедности грађана Србије
-
Београд, 18. децембар 2024.Значајна помоћ државе младима за куповину првог стана
-
Београд, 17. децембар 2024.Заплењене три тоне стероида у вредности три милиона евра