Милосављевић је приликом презентације
Нацрта стратрегије повећања извоза Србије од 2008. до 2011. године, у Привредној комори Србије, нагласио да је за то потребна одлука државе да се сектор водопривреде и наводњавања задужи код међународних институција јер ћемо једино на тај начин повећати приносе у пољопривредној производњи.
Он је додао да су, према његовим проценама, за сектор водопривреде потребна годишња улагања од милијарду долара, при чему се зна да сама Србија не може да обезбеди та средства.
За повећање извоза пољопривредних производа потребне су извозно оријентисане инвестиције у прерађивачки сектор, али и повећање засејаних површина, објаснио је министар, уз напомену да у Србији постоји пола милиона хектара незасејаног земљишта које би, да је засејано, могло да представља извор од милијарду долара девизног прилива.
Према његовим речима, повећањем знања, науке, технологије и унапређењем агротехничких мера обезбедиће се још милијарду долара извоза у пољопривреди, док додатну резерву представља и стандардизација производње меса, млека, прерађевина воћа и поврћа, који су могући извор додатних пола милијарде долара.
Милосављевић је указао на то да се одређени потенцијали крију и у извозу меса и млечних производа, и изразио уверење да ће доћи до повећања квота код извоза меса беби-биф, шећера и вина.
Да би се повећао извоз, значајно је кредитирање банака које до сада није на задовољавајућем нивоу, оценио је министар и навео да и поред тога што држава пружа могућност регресирања камата банкама, банке у пољопривредним газдинствима нису препознале своју клијентелу.
У Србији постоји још 300.000 газдинстава и сви би они могли да буду потенцијални клијенти банака, рекао је Милосављевић и своје излагање поткрепио чињеницама да пољопривреда једном петином учествује у бруто друштвеном производу Србије, док са 20 одсто суделује у укупном извозу наше земље.