Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије саопштило је данас, поводом Дана нулте толеранције на дискриминацију, да је наша земља посвећена смањењу и укидању свих облика дискриминације.
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије саопштило је данас, поводом Дана нулте толеранције на дискриминацију, да је наша земља посвећена смањењу и укидању свих облика дискриминације.
Србија је усвојила низ закона, стратегија и акционих планова који осигуравају заштиту права свих грађана, без обзира на њихову националну, верску или другу припадност.
У оквиру надлежности ресорног министарства, у сарадњи са другим органима и организацијама цивилног друштва, током 2021. и 2022. године, израђено је неколико нацрта закона и предлога докумената јавних политика намењених остваривању и заштити равноправности.
Међу њима се посебно истичу Закон о забрани дискриминације и Закон о родној равноправности, Стратегија превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године, Стратегија за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године, као и Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период 2022-2030. године, са пратећим акционим плановима за њихово спровођење.
На седници Владе, одржаној 13. фебруара ове године, усвојен је други по реду Акциони план за 2025. годину за спровођење Стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године.
На овај начин држава показује посвећеност заштити људских права и слобода, подстицању друштвене једнакости и прихватања различитости кроз право сваког појединца на достојанствен живот.
Према дефиницији УН, дискриминација се односи на свако поступање које искључује или ограничава појединца или групе људи засновано на раси, боји коже, полу, језику, религији, политичком или другом уверењу, националном или социјалном пореклу, имовинском стању, рођењу или било којој другој основи, а које има за последицу да се појединцу или групи одузме признање права и могућности учешћа у друштвеном, економском, политичком или културном животу.
Ова негативна друштвена појава препозната је као један од изазова са којима се суочава свако демократско друштво и забрањена је, како међународним конвенцијама, чија је Србија потписница, тако и националним законодавством.
Уставом Србије загарантована су, између осталог, лична права и слободе, људска и мањинска права, једнака законска заштита свих лица, као и забрана сваког облика дискриминације.
Према Универзалној декларацији о људским правима УН, као и према циљевима Агенде 2030 Уједињених нација за одрживи развој, које је Србија прихватила, све државе имају моралну и правну обавезу да уклоне дискриминаторне законе из свог законодавства и донесу законе који штите лица од дискриминације.