Mинистарство државне управе и локалне самоуправе Владе Републике Србије саопштило је да Србија улази у годину када истиче важећи Акциони план Стратегије реформе јавне управе са три пратећа програма.
Mинистарство државне управе и локалне самоуправе Владе Републике Србије саопштило је да Србија улази у годину када истиче важећи Акциони план Стратегије реформе јавне управе са три пратећа програма.
У Београду је јуче, у циљу наставка реформе, одржан први састанак Посебне радне групе за израду Акционог плана за период од 2026. до 2030. године за спровођење важеће Стратегије реформе јавне управе и три њена пратећа програма, и то у области реформе система локалне самоуправе, управљања јавним политикама и јавним финансијама, чиме је озваничен почетак планирања нових активности за наредни плански период.
Министарка државне управе и локалне самоуправе Јелена Жарић Ковачевић, заменица шефа Делегације ЕУ у Србији Пламена Халачева и шеф Програма СИГМА/ОЕЦД Грегор Вирант присуствовали су уводном састанку.
Жарић Ковачевић је, констатујући да је израда стратешког оквира изузетно важан сегмент сложеног процеса реформе, те да се пред домаћом управом налази година интензивног рада и дијалога, поручила да је област јавне управе једна од најуређенијих планских области.
Она је указала на то да је много тога урађено у домену имплементације и истакла да је модернизацијом управе грађанима уштеђено више од 350 милиона сати чекања у редовима.
Министарка је нагласила да је веома важно да, поред израде квалитетног стратешког оквира, остваримо и његову ефикасну имплементацију и добре резултате који доносе корист нашим грађанима.
Она је навела да је потврда тога да смо на добром путу и недавни СИГМА мониторинг извештај, који је показао да је Србија регионални лидер у три од шест кључних области реформе јавне управе, а то су Стратешки оквир реформе, Пружање услуга и дигитализација и Организација, одговорност и надзор.
Жарић Ковачевић је подсетила на то да је одговорна, стручна и транспарентна администрација међу основним предусловима реформи у свим другим областима, али и један од кључних аспеката процеса европских интеграција.
Министарка је исказала захвалност експертском тиму СИГМА, као и Европској унији, на вишегодишњој, а пре свега актуелној подршци коју пружају нашој земљи у оквиру пројекта комплементарне подршке инструмента Секторске буџетске подршке.
Заменица шефа Делегације ЕУ у Србији Пламена Халачева нагласила је значај реформе јавне управе и свега онога што она подразумева.
Халачева је истакла да је јавна управа прва контактна тачка грађана са својом државом и основни стуб управљања, уз напомену да је суштина у раду институција на транспарентан и одговоран начин, у пуном капацитету у служби грађана.
Она је оценила да је због тога реформа јавне управе један од кључних стубова у ширем контексту процеса евроинтеграција Србије и да остаје још много тога да се уради у целини на усклађивању са правним тековинама ЕУ, да се успоставе или изграде сродне институције и да се осигура капацитет за имплементацију.
Према њеним речима, да би реформа постигла своје циљеве, пре свега је важно омогућити свим актерима да активно учествују у реформи и процесу креирања политике обезбеђивањем инклузивног структурисаног дијалога о реформским приоритетима уз учешће оснаженог цивилног друштва.
Вирант је истакао да је српска јавна управа направила велики напредак у области пружања услуга и дигитализације и да се у неким аспектима приближила европском просеку.
Он је навео да су кључни фактори тог успеха били политичка подршка и професионалост државних службеника који руководе тим пројектима и додао да је Србија успоставила солидан законодавни оквир практично у свим областима функционисања јавне управе.
Шеф Програма СИГМА указао је на то да већи простор за побољшање постоји у практичном спровођењу, што је, између осталог, последица чињенице да се политичка и административна култура мењају много теже и спорије од закона.
Он је напоменуо да СИГМА препоручује да се планови за наредних неколико година фокусирају на кључне изазове као што су, на пример, подизање компетенција и стабилности највиших руководних позиција, транспарентност доношења одлука Владе, подизање квалитета прописа кроз консултације са заинтересованим стејкхолдерима и рационализација организације јавне управе.
Вирант је указао на то да је велики проблем, са гледишта транспарентности, ефикасности набавки и спречавања корупције, као и изузимање великих пројеката из система јавних набавки.
Првом састанку Посебне радне групе за израду Акционог плана за период од 2026. до 2030. године за спровођење Стратегије реформе јавне управе у Републици Србији за период од 2021. до 2030. године, као и три припадајућа програма: Програм развоја управљања јавним политикама и регулаторном реформом, Програм управљања јавним финансијама и Програм реформе система локалне самоуправе, присуствовали су многобројни чланови.
Међу њима су првенствено представници Министарства државне управе и локалне самоуправе, које је носилац и координатор реформе јавне управе, али и других кључних институција задужених за реформу, међу којима, представници Министарства финансија, Републичког секретаријата за јавне политике и Националне академије за јавну управу (НАЈУ).
ФОТОГРАФИЈЕ: Никола Ђокић/ МДУЛС