Министар информисања и телекомуникација у Влади Републике Србије Дејан Ристић изјавио је данас на Копаоник бизнис форуму да је обезбеђивање једнаког дигиталног приступа у урбаним и руралним подручјима главни циљ ресорног министарства.
П:
О:
Читај ми
Успостављена одлична инфраструктура у области телекомуникација
Копаоник,
3. март 2025.
Ристић је, учествујући на панел-дискусији ,,Покретање дигиталне економије – пут Србије ка технолошкој изврсностиˮ, истакао да се овај задатак остварује кроз капитални пројекат Министарства под називом ,,Изградња широкопојасне телекомуникационе инфраструктуре у руралним пределима Републике Србије”.
Овај пројекат је од стратешког значаја за нашу земљу и спроводи се у фази један кроз заједничку изградњу широкопојасне комуникационе инфраструктуре у такозваним белим зонама и обухвата 395 насеља са приближно 65.000 домаћинстава, као и око 400 школа у више од 80 општина.
Дужина оптичке мреже износи приближно 1.615 километара, а до сада су окончани радови у готово 340 насеља, што је нешто више од 90 одсто уговорених радова, прецизирао је министар.
Према његовим речима, у фази два дефинисано је повезивање чак 580 насеља, са око 78.000 домаћинстава, која су далеко више разуђена, са укупном дужином оптичке трасе од 3.920 километара.
Завршетак реализације свих активности у оквиру фазе два овог пројекта планиран је за последњи квартал 2026. године, најавио је Ристић.
Он је, говорећи о усклађивању иновација са етичким регулацијама у контексту примене вештачке интелигенције, рекао да је наша земља на време и стратешки приступила дефинисању законског оквира за развој и примену ове технологије.
Стратегијом развоја вештачке интелигенције за период 2020–2025. године, како је објаснио, дефинисани су општи и посебни циљеви са намером да се вештачка интелигенција на најбољи могући начин употреби у функцији економског раста, запошљавања и квалитетнијег живота.
Истовремено, развијене су Етичке смернице за развој, примену и употребу поуздане и одговорне вештачке интелигенције, које су усвојене 2023. године, са циљем да омогуће да се наука, посебно у области вештачке интелигенције, развија, али и да не дозволе да се човек угрози и запостави, указао је министар.
Он је додао да системи вештачке интелигенције морају да буду у складу са добробити човека, животиња и животне средине, и у складу са тим исказао захвалност Министарству науке, технолошког развоја и иновација на залагању по питању регулације и развоја вештачке интелигенције.
Према његовим речима, регулација треба да буде усмерена на спречавање и кажњавање злоупотреба, онемогућавање ширења дезинформација и манипулације јавним мњењем или нарушавања репутације појединаца.
Са друге стране, како је истакао, регулација не треба да гуши иновације или да ствара правну несигурност за оне који користе ову технологију у легитимне сврхе, као што су наука, образовање, уметност.
Регулатива треба да пружи јасан оквир у вези са одговорношћу за садржај који се креира и дистрибуира, као и за понашање како би се заштитила основна права и безбедност свих корисника, објаснио је министар.
Ристић је, говорећи о кључним иницијативама Владе у смеру подстицања технолошких информација и наставка дигиталне трансформације, поновио да је континуиран развој ИКТ сектора један од приоритета Владе.
Он је оценио да су у претходном периоду остварени изузетни резултати у области ИКТ, наводећи да је током 2024. године настављен рекордан раст прихода од извоза ИКТ производа и услуга, тако да се може рећи да је Србија један од лидера у овом сектору, и то не само у региону, већ и у читавој Европи.
Током претходних 12 година, како је подсетио, успостављена је одлична инфраструктура у области телекомуникација, која, између осталог, укључује научно-технолошке паркове, Државни дата центар, Институт за вештачку интелигенцију, БИО4 кампус, БиоСенс институт, Иновациони дистрикт, Ложионицу и друго.
Ристић је указао на то да су кроз иновирање легислативног оквира створени сви предуслови за неометан развој овог привредног сектора, и изразио уверење да ће наша земља у наредном периоду наставити да постиже још импресивније резултатате.
У панел-дискусији учествовали су и генерални директор компаније „Телеком Србијаˮ Владимир Лучић, директорка компаније ,,А1 Србијаˮ Јудит Алберс, шеф корпоративних послова компаније ,,Јетелˮ Горан Васић, директор компаније ,,Цетинˮ Владимир Радојичић, као и власник компаније ,,Комтрејдˮ Веселин Јевросимовић.
У оквиру панела разматране су теме наставка развоја дигиталне инфраструктуре, дигиталне трансформације привреде и јавне управе, подстицања иновација, привлачења инвестиција, развоја стартапова и легислативног и етичког оквира за употребу вештачке интелигенције у пословању, као и утицај аутоматизације и развоја нових технологија на постојеће моделе пословања.
Овогодишњи, 32. по реду, Копаоник бизнис форум, трајаће до 5. марта, а централна тема биће ,,Србија 2027 – Тежећи економији са високим доприносимаˮ.
Планирано је да у току овогодишњег програма буде одржано 38 панела, три сесије, као и четири специјална догађаја.
ФОТОГРАФИЈЕ: mit.gov.rs
-
Копаоник, 3. март 2025.Активно 36 градилишта у надлежности Министарства за јавна улагања
-
Београд, 3. март 2025.Велики значај Рударског института за унапређење области...
-
Горњи Милановац, 3. март 2025.Стварање повољне климе за повратак наших људи из дијаспоре
-
Београд/Пребиловци, 3. март 2025.Сачувати сећање на српске жртве у Пребиловцима
-
Београд, 2. март 2025.Саучешће Ђурића поводом смрти научника Давида Вујића
-
Сомбор, 2. март 2025.Очување и развој културне баштине Хрвата у Војводини
-
Ириг, 1. март 2025.Подршка програмима солидарности у смањењу сиромаштва
-
Београд, 1. март 2025.Стварање чвршћих веза између матице и наших сународника који...
-
Београд, 1. март 2025.Шаховски турнир за децу прилика за јачање односа са дијаспором
-
Београд, 1. март 2025.Мацура упутила честитку поводом почетка месеца Рамазана