Студију под називом „Процена здравственог стања и понашања популације Рома на територији Града Крагујевца“ осмислиле су и спровеле начелница Центра за промоцију здравља Института за јавно здравље Крагујевац Ивана Симић Вукомановић и докторка Светлана Радевић, а обухватила је, поред осталог, истраживања о учесталости хроничних болести, здравствена понашања, процену репродуктивног и менталног здравља, као и баријере у приступу здравственој заштити ове рањиве друштвене групе.
Жигманов је поздравио напоре Института за јавно здравље Крагујевац и локалне самоуправе да спроведе истраживање у области која није истраживана у довољној мери, нити је довољно видљива у јавности.
Он је објаснио да ће се на основу резултата истраживања тачно видети шта су изазови и који су кораци које је потребно чинити како би се и доступност и стање здравља унутар ромске заједнице унапредили.
Министар је истакао да су нека подручја, као што је питање здравственог осигурања Рома и Ромкиња апсолутно покривене, без значајнијих разлика у односу на општу популацију, а обухват имунизације ромске деце BCG вакцином пре прве године је 94,3 одсто.
Према његовим речима, изазови постоје када је реч о посетама теренских служби домова здравља током трудноће Ромкиња, која је готово упола мања у односу на друге труднице, и нешто мања у постпорођајном периоду.
Остаје питање регулисања радног статуса здравствених медијаторки које су током пандемије COVID-19 подржале више од 16.000 породица у ромским насељима, указао је Жигманов и нагласио да су медијаторке кључна спона између ромске заједнице и институција.
Он је додао да је држава у великој мери допринела интеграцији ромске националне мањине, као и да препознаје тешкоће и проблеме са којима се сусрећу грађани ромске популације.
Управо Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период од 2022-2030. године произилази из потребе да се створе предуслови за заштиту права Рома и Ромкиња, објаснио је министар и додао да је визија Стратегије да се фокусира на укорењену неједнакост са којом се суочавају Роми у друштву, и поред одређеног напретка који је до сада постигнут претходним стратегијама.
Према његовим речима, намера ресорног министарства јесте да се евидентирањем свих недостатака и успостављањем отворене и континуиране међуресорне сарадње, преко Координационог тела за унапређење положаја Рома и Ромкиња, ублаже и отклоне све неправилности које су установљене имплементацијом претходних стратешких докумената.
Симић Вукомановић је истакла да је на основу добијених података истраживања евидентно да има још прилично тога што треба урадити, уз напомену да је сада фокус на превенцији карцинома грлића материце, јер је то један од водећих фактора смртности и обољевања у општој популацији.
Она је, када је реч о превентивним прегледима, навела да је само једна петина испитаница одрадила скрининг на карцином грлића материце, што је значајно ниже у односу на општу популацију. Такође, алармантан је и податак да Ромкиње врло рано ступају у процес рађања.
Помоћница градоначелника Гордана Дамњановић изјавила је да ће локална самоуправа наставити посвећено да ради на свим пољима оснаживања ромске популације у Крагујевцу – од економског оснаживања до здравствене заштите и едукације.
Жигманов је обишао и Одељење здравствене заштите жена Дома здравља Крагујевац и разговарао са лекарима и пацијенткињама које су дошле на преглед у оквиру месеца борбе против рака и акције месеца ромског активизма.
Крагујевац су посетили и помоћник министра Александар Радосављевић и шефица Одсека за унапређење положаја Рома Софија Османовић.