П:
О:
Читај ми
Унапређење наставе српског језика у дијаспори приоритет Министарства за дијаспору
Београд,
11. април 2008.
Министар за дијаспору у Влади Републике Србије Милица Чубрило изјавила је данас да је један од приоритетних задатака овог министарства унапређење наставе српског језика у дијаспори.
Милица Чубрило
Аутор:
Танјуг
Чубрило је на конференцији за новинаре, одржаној поводом учења српског језика у дијаспори, истакла да је повећање броја деце која су обухваћена неким од облика учења српског језика једно од најважнијих питања које се тиче очувања културе и идентитета нашег народа.
Она је информисала новинаре о нагомиланим нерешеним проблемима у функционисању образовања на српском језику, као што су стално смањење броја ученика по земљама у иностранству, јер по расположивим статистикама укупан број наше деце и омладине који је обухваћен било каквим обликом учења српског језика износи између 16.500 и 17.000.
Један од проблема, како је истакла, јесте и недовољан број наставника које финансира Министарство просвете, при чему у Немачкој, Швајцарској, Француској, Грчкој, Белгији, Данској и Мађарској наставу српског и предмета из области основа културе држи 34 редовна, 14 хонорарних и три гостујућа просветна радника.
Према њеним речима, један наставник ради са приближно 100 ученика организованих у десет група према узрасту и месту становања, што најчешће значи да наставу држи свакога дана у другом граду.
Чубрило је најавила да ће се ресорно министарство залагати за то да се број наставника у дијаспори повећа на 1.000, што би нова Влада Србије требало да спроведе у наредном периоду.
Такође, проблем представља и непостојање посебног програма основног образовања и васпитања у иностранству, који је условно усвојио Национални просветни савет 2005. године, а који још није на снази, указала је она.
Према њеним речима, неки од нерешених проблема су недостатак прилагођених уџбеника и другог дидактичког материјала за учење српског језика као другог језика, као и проблем учионичког простора за извођење наставе.
Чубрило је истовремено напоменула да организације наших грађана у иностранству не користе финансијске и друге погодности које им омогућавају законодавства земаља у којима живе у циљу унапређења наставе српског језика.
Она је указала на то да је поред тога настава српског језика у свету организована и преко црквеношколских општина.
Према њеним речима, настава се изводи у укупно 11 земаља суботом или недељом приликом недељних окупљања грађана, и то најчешће два школска часа недељно, при чему су наставни планови и програми импровизовани и резултат инвенције и ентузијазма наставника.
Настава српског језика у дијаспори у надлежности је Министарства просвете, а у циљу бржег и ефикаснијег решења овог проблема, ресорно министарство је доставило Министарству просвете расположиве информације из обимног истраживања о свим облицима учења српског језика у дијаспори, као и о иницијативама које су прикупљене током посета иностранству делегација Министарства за дијаспору.
Тим поводом Чубрило је упознала новинаре са неким конкретним проблемима, чије је решење код Министарства просвете иницирало Министарство за дијаспору.
Она је прецизирала да Швајцарска и Немачка припадају кругу земаља у којима је настава српског језика у кризи, и додала да су присутни проблеми недовољног броја наставника, недостатак дидактичког материјала, неодобравања виза за наше просветне раднике који треба да замене оне који су пред пензијом, као и проблем нерешеног статуса наставника који су остали у поменутим земљама.
Према њеним речима, у Немачкој, у области Баден Виртенберг, опстанак допунске наставе на српском језику је угрожен јер Министарство просвете није расписало конкурс за избор наставника за рад у допунском образовању у иностранству, а неопходно је и донети правилник о начину рада допунског образовања.
Чубрило је указала на то да у Баварској допунску наставу на српском језику, односно плате за наставнике, обезбеђује држава Немачка, то јест Влада Баварске, уз напомену да је Министарство за просвету и културу Баварске донело одлуку о обустављању допунске наставе на матерњем језику од 31. јула 2009. године.
Одлука је саопштена надлежним конзуларним представништвима, којима је сугерисано да преузму организацију, финансирање и контролу допунске наставе на матерњем језику, навела је она.
Такође, представници Школског одбора у Торонту обавестили су министра приликом њене посете Канади о томе да Министарство просвете у неколико наврата није одговорило на позив да се пошаљу две наставнице из Србије да одрже дводневни семинар за предаваче српског језика у Торонту, иако су превоз и смештај били обезбеђени о трошку Владе Онтарија.
Истовремено, на данашњој конференцији истакнуте су конкретне активности Министарства за дијаспору, које је ове године подржало програм професионалног усавршавања наставника који предају српски језик и културу у дијаспори.
Један од првих планираних сегмената овог програма биће семинар за наставнике из дијаспоре који ће се одржати у јулу у Бајиној Башти, где ће наставници похађати образовне радионице из методике српског као страног језика, културне историје Срба, а посебан сегмент програма бавиће се повезаношћу развојних и наставних принципа.
У жељи да подржи континуирано професионално усавршавање наставног кадра у дијаспори, Министарство у наредној фази овог програма планира успостављање посебног система програма учења на даљину за наставнике.
У веб школи наставници ће бити у прилици да похађају наставу on line, али и да размењују искуства и стручне материјале са колегама широм света. Биће то драгоцена размена сазнања између стручњака из матице који се баве језиком, културном историјом и методиком, и наставника који представљају значајне посреднике између матичне културе и деце наших исељеника.
Чубрило је на крају свог обраћања медијима указала на пројекте које је ресорно министарство финансирало, а који су повезани са учењем српског језика.
Према њеним речима, Министарство за дијаспору је од јуна 2007. до априла ове године издвојило приближно 800.000 динара за финансирање директних издатака за учење српског језика и образовање наше деце из дијаспоре.
Она је прецизирала да је најчешће у питању набавка школских књига, учила и дидактичких средстава и напоменула да је Министарство финансирало и набавку стручне литературе за катедре српског језика у Северној Америци и школу српског језика у Аделаиду у Аустралији.
Поред пројеката који се директно односе на издатке везане за образовање деце наших грађана у дијаспори, постоје и издаци који се односе на одрасле особе које уче српски, указала је Чубрило.
Конференцији је присуствовао велики број представника домаћих и страних медија, као и помоћник министра за културну научну просветну и спортску сарадњу Татјана Гарчевић.
Она је информисала новинаре о нагомиланим нерешеним проблемима у функционисању образовања на српском језику, као што су стално смањење броја ученика по земљама у иностранству, јер по расположивим статистикама укупан број наше деце и омладине који је обухваћен било каквим обликом учења српског језика износи између 16.500 и 17.000.
Један од проблема, како је истакла, јесте и недовољан број наставника које финансира Министарство просвете, при чему у Немачкој, Швајцарској, Француској, Грчкој, Белгији, Данској и Мађарској наставу српског и предмета из области основа културе држи 34 редовна, 14 хонорарних и три гостујућа просветна радника.
Према њеним речима, један наставник ради са приближно 100 ученика организованих у десет група према узрасту и месту становања, што најчешће значи да наставу држи свакога дана у другом граду.
Чубрило је најавила да ће се ресорно министарство залагати за то да се број наставника у дијаспори повећа на 1.000, што би нова Влада Србије требало да спроведе у наредном периоду.
Такође, проблем представља и непостојање посебног програма основног образовања и васпитања у иностранству, који је условно усвојио Национални просветни савет 2005. године, а који још није на снази, указала је она.
Према њеним речима, неки од нерешених проблема су недостатак прилагођених уџбеника и другог дидактичког материјала за учење српског језика као другог језика, као и проблем учионичког простора за извођење наставе.
Чубрило је истовремено напоменула да организације наших грађана у иностранству не користе финансијске и друге погодности које им омогућавају законодавства земаља у којима живе у циљу унапређења наставе српског језика.
Она је указала на то да је поред тога настава српског језика у свету организована и преко црквеношколских општина.
Према њеним речима, настава се изводи у укупно 11 земаља суботом или недељом приликом недељних окупљања грађана, и то најчешће два школска часа недељно, при чему су наставни планови и програми импровизовани и резултат инвенције и ентузијазма наставника.
Настава српског језика у дијаспори у надлежности је Министарства просвете, а у циљу бржег и ефикаснијег решења овог проблема, ресорно министарство је доставило Министарству просвете расположиве информације из обимног истраживања о свим облицима учења српског језика у дијаспори, као и о иницијативама које су прикупљене током посета иностранству делегација Министарства за дијаспору.
Тим поводом Чубрило је упознала новинаре са неким конкретним проблемима, чије је решење код Министарства просвете иницирало Министарство за дијаспору.
Она је прецизирала да Швајцарска и Немачка припадају кругу земаља у којима је настава српског језика у кризи, и додала да су присутни проблеми недовољног броја наставника, недостатак дидактичког материјала, неодобравања виза за наше просветне раднике који треба да замене оне који су пред пензијом, као и проблем нерешеног статуса наставника који су остали у поменутим земљама.
Према њеним речима, у Немачкој, у области Баден Виртенберг, опстанак допунске наставе на српском језику је угрожен јер Министарство просвете није расписало конкурс за избор наставника за рад у допунском образовању у иностранству, а неопходно је и донети правилник о начину рада допунског образовања.
Чубрило је указала на то да у Баварској допунску наставу на српском језику, односно плате за наставнике, обезбеђује држава Немачка, то јест Влада Баварске, уз напомену да је Министарство за просвету и културу Баварске донело одлуку о обустављању допунске наставе на матерњем језику од 31. јула 2009. године.
Одлука је саопштена надлежним конзуларним представништвима, којима је сугерисано да преузму организацију, финансирање и контролу допунске наставе на матерњем језику, навела је она.
Такође, представници Школског одбора у Торонту обавестили су министра приликом њене посете Канади о томе да Министарство просвете у неколико наврата није одговорило на позив да се пошаљу две наставнице из Србије да одрже дводневни семинар за предаваче српског језика у Торонту, иако су превоз и смештај били обезбеђени о трошку Владе Онтарија.
Истовремено, на данашњој конференцији истакнуте су конкретне активности Министарства за дијаспору, које је ове године подржало програм професионалног усавршавања наставника који предају српски језик и културу у дијаспори.
Један од првих планираних сегмената овог програма биће семинар за наставнике из дијаспоре који ће се одржати у јулу у Бајиној Башти, где ће наставници похађати образовне радионице из методике српског као страног језика, културне историје Срба, а посебан сегмент програма бавиће се повезаношћу развојних и наставних принципа.
У жељи да подржи континуирано професионално усавршавање наставног кадра у дијаспори, Министарство у наредној фази овог програма планира успостављање посебног система програма учења на даљину за наставнике.
У веб школи наставници ће бити у прилици да похађају наставу on line, али и да размењују искуства и стручне материјале са колегама широм света. Биће то драгоцена размена сазнања између стручњака из матице који се баве језиком, културном историјом и методиком, и наставника који представљају значајне посреднике између матичне културе и деце наших исељеника.
Чубрило је на крају свог обраћања медијима указала на пројекте које је ресорно министарство финансирало, а који су повезани са учењем српског језика.
Према њеним речима, Министарство за дијаспору је од јуна 2007. до априла ове године издвојило приближно 800.000 динара за финансирање директних издатака за учење српског језика и образовање наше деце из дијаспоре.
Она је прецизирала да је најчешће у питању набавка школских књига, учила и дидактичких средстава и напоменула да је Министарство финансирало и набавку стручне литературе за катедре српског језика у Северној Америци и школу српског језика у Аделаиду у Аустралији.
Поред пројеката који се директно односе на издатке везане за образовање деце наших грађана у дијаспори, постоје и издаци који се односе на одрасле особе које уче српски, указала је Чубрило.
Конференцији је присуствовао велики број представника домаћих и страних медија, као и помоћник министра за културну научну просветну и спортску сарадњу Татјана Гарчевић.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања