Беговић је објаснила да је дискусија била усмерена на истраживање начина за обликовање политика, подстицање међународне сарадње у области технолошких иновација и разматрање њихових импликација из научне и дипломатске перспективе.
На овом догађају отворено је неколико праваца разговора у контексту науке као дипломатског механизма у доба кризе, истакла је она и додала да наука може да заузме важно место у свету који се развија невероватном брзином и где се нова правила намећу као примарна.
Климатске промене, геополитички изазови и долазак нових технологија пример су великих глобалних криза. Циљ ове конференције јесте проналазак места науци како би она, кроз дипломатију, могла да предочи решења на сва ова важна питања, предочила је министарка.
Према њеним речима, оно што наука већ сада поручује јесте да је потребно пружити решења која су заснована на знању, чиме би се брже достизали циљеви одрживог развоја Уједињених нација.
Наука представља нови замајац у дипломатији и надам се да ћемо у блиској будућности у дипломатији имати научне амбасадоре, закључила је Беговић.
Глобални министарски дијалог о научној дипломатији, који је одржан у седишту Унеска у Паризу 25. и 26. марта, има за циљ подстицање међународне дискусије о успостављању новог глобалног оквира за научну дипломатију, а који ће одговорити на тренутне потребе друштва.
Током дводневног скупа, на којем је, поред министарке Беговић, учествовала и вршилац дужности помоћника министра Ивана Вукашиновић, било је речи о иновативном приступу научне дипломатије кроз размену између министара, научника, дипломата и стручњака како би се утврдили приоритети научне дипломатије и идентификовале конкретне области сарадње.