П:
О:
Читај ми
Улагање у образовање претпоставка развоја земље
Београд,
18. април 2008.
Министар просвете у Влади Републике Србије Зоран Лончар оценио је данас да је улагање у образовање једна од
претпоставки економског развоја и будућности земље, а не трошак.
Аутор:
Фонет
Лончар је на завршној конференцији Програма реформе средњег стучног
образовања – КАРДС 2, која се одржава у Центру "Сава“, указао на то да је једна од базичних претпоставки економског развоја сваке земље образовање нових стручњака и њихово оспособљавање за рад.
Министар је оценио да је сарадња наше земље са ЕУ у оквиру овог програма потврда да је Србија део Европе, и истакао да ће образовање у Србији бити саставни део јединственог европског образовног простора, знатно пре него остале области живота.
Према његовим речима, нашој земљи потребно је савремено образовање применљиво у пракси, тако да ће инвестиције у образовање бити важан задатак за будућу владу.
Лончар је подсетио и на то да је од 2001. године приоритет у реформи образовања било стварање нових институција, модернизација програма и увођење нових профила, законске промене, као и стварање стратегија за развој образовања.
За другу фазу Програма реформе средњег стручног образовања Европска унија је преко Европске агенције за реконструкцију обезбедила приближно шест милиона евра.
Током те фазе развијено је осам огледних профила, који се од септембра прошле године реализују у 44 одељења у 22 огледне школе.
Два профила – електротехничар телекомуникација и техничар мехатронике су потпуно нови, док су остали – кувар, конобар, посластичар, туристички техничар, техничар примарне обраде дрвета и тапетар декоратер задржали старе називе, али су програми потпуно измењени.
Нови програми су резултат потреба тржишта рада за новим знањима и вештинама и за усавршавањем постојећих знања.
Током програма радило се на развоју људских ресурса, па су одржане обуке за директоре огледних школа, службенике Министарства просвете, наставнике, а организована су и студијска путовања у неколико земаља ЕУ.
Још у првој фази основано је пет центара за континуирано образовање одраслих – у Зрењанину, Нишу, Београду, Бору и Крагујевцу, кроз које је прошло више од 2.000 учесника у обуци за преквалификацију и додатну квалификацију.
Новоосновани Фонд Министарства просвете за иновације директно је укључио средње школе, универзитете, привредне коморе, синдикате, локалну власт и невладине организације у подршку Програму реформе средњег стручног образовања.
Током његове реализације ЕУ је улагала и у набавку опреме и компјутера, а најављено је да ће и даље подржавати реформу средњег стручног образовања кроз ИПА програме за претприступну помоћ.
За реформу средњег стручног образовања ЕУ је кроз програме КАРДС 2003. и КАРДС 2005. до сада обезбедила приближно 20 милиона евра.
Министар је оценио да је сарадња наше земље са ЕУ у оквиру овог програма потврда да је Србија део Европе, и истакао да ће образовање у Србији бити саставни део јединственог европског образовног простора, знатно пре него остале области живота.
Према његовим речима, нашој земљи потребно је савремено образовање применљиво у пракси, тако да ће инвестиције у образовање бити важан задатак за будућу владу.
Лончар је подсетио и на то да је од 2001. године приоритет у реформи образовања било стварање нових институција, модернизација програма и увођење нових профила, законске промене, као и стварање стратегија за развој образовања.
За другу фазу Програма реформе средњег стручног образовања Европска унија је преко Европске агенције за реконструкцију обезбедила приближно шест милиона евра.
Током те фазе развијено је осам огледних профила, који се од септембра прошле године реализују у 44 одељења у 22 огледне школе.
Два профила – електротехничар телекомуникација и техничар мехатронике су потпуно нови, док су остали – кувар, конобар, посластичар, туристички техничар, техничар примарне обраде дрвета и тапетар декоратер задржали старе називе, али су програми потпуно измењени.
Нови програми су резултат потреба тржишта рада за новим знањима и вештинама и за усавршавањем постојећих знања.
Током програма радило се на развоју људских ресурса, па су одржане обуке за директоре огледних школа, службенике Министарства просвете, наставнике, а организована су и студијска путовања у неколико земаља ЕУ.
Још у првој фази основано је пет центара за континуирано образовање одраслих – у Зрењанину, Нишу, Београду, Бору и Крагујевцу, кроз које је прошло више од 2.000 учесника у обуци за преквалификацију и додатну квалификацију.
Новоосновани Фонд Министарства просвете за иновације директно је укључио средње школе, универзитете, привредне коморе, синдикате, локалну власт и невладине организације у подршку Програму реформе средњег стручног образовања.
Током његове реализације ЕУ је улагала и у набавку опреме и компјутера, а најављено је да ће и даље подржавати реформу средњег стручног образовања кроз ИПА програме за претприступну помоћ.
За реформу средњег стручног образовања ЕУ је кроз програме КАРДС 2003. и КАРДС 2005. до сада обезбедила приближно 20 милиона евра.
-
Београд, 3. август 2024.Партнерство са УНИЦЕФ-ом на стварању друштва без насиља
-
Београд, 3. август 2024.Родна раноправност и оснаживање жена веома важна питања
-
Београд/Пожаревац, 2. август 2024.Тематски летњи кампови за младе прилика за упознавање корена и...
-
Београд, 2. август 2024.Одлични односи и развијен политички дијалог на највишем нивоу са...
-
Београд, 2. август 2024.Потписан уговор о поклону свечаних издања поштанских марака ПТТ...
-
Сремска Митровица, 2. август 2024.Сарадња са УНДП на подизању дигиталних компетенција ученика
-
Београд, 2. август 2024.Унапређење домаћег свињогојства и сточарства важан задатак...
-
Београд/Брисел, 1. август 2024.Очување националног и верског идентитета српске заједнице у...
-
Београд, 1. август 2024.Рад на спречавању насиља према деци и женама у дигиталном...
-
Деспотовац, 1. август 2024.Договорена свеобухватна обнова комплекса манастира Манасија