У Београду је данас за породице несталих, медије и јавност, одржана презентација коришћења базе података активних случајева лица несталих услед оружаних сукоба на простору бивше Југославије.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
У Београду је данас за породице несталих, медије и јавност, одржана презентација коришћења базе података активних случајева лица несталих услед оружаних сукоба на простору бивше Југославије.
База им омогућава да провере постојеће евиденције и да на једном месту имају приступ транспарентним и провереним подацима који се тичу несталих лица.
На представљању је речено да је на територији бивше Југославије након оружаних сукоба током 90-их година нестало је више од 40.000 лица, а и даље се њих око 11.000 води као нестало.
Председник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић рекао је да је база резултат заједничког рада.
У раду тела за нестала лица сусретали смо се са ситуацијом да је свако имао своју базу и неслагања, али је сада битно да се због регионалног карактера, базе усагласе, истакао је Одаловић, уз оцену да је ова база изузетно важна и корисна и да ће помоћи не само у процесу тражења несталих лица него и у представљању тешког наслеђа сукоба на простору бивше Југославије.
Према његовим речима, ова база третира све жртве на исти начин и према свима има исти однос, што је један нови квалитет.
Важно је схватити да се ово питање може само регионално решавати, кроз регионалне пројекте и базе, али и неке друге договоре, које смо заједно дефинисали у нашем заједничком раду, нагласио је он.
Шефица Програма Међународне комисије за Западни Балкан Самира Крехић рекла је да је база креирана у оквиру Берлинског процеса, у сарадњи са групом за нестала лица, чији је члан Комисија за нестале Владе Републике Србије.
Она представља, како је истакла, један јединствени алат за размену података, номинацију нових случајева, закључење старих случајева и ажурирање података.
У сваком тренутку имамо ажуриране и тачне податке на једном месту. Важно је нагласити да су на овај начин изазови због природе оружаних сукоба и расељавања становништва са ових простора у обједињавању информација превазиђени, навела је Крехић.
Заменик амбасадорке СР Немачке у Србији Карстен Мајер-Вифхаузен је рекао да је решавање случајева лица несталих у оружаним сукобима основна цивилизацијска потреба, како би се унапредило заједничко разумевање о страхотама рата, као и о томе да је туга породица на свим странама сукоба иста.
Присутнима се обратио и први секретар у Амбасади Уједињеног Краљевства у Србији Вилијам Хопкинсон.