Селаковић је истакао да је сама чињеница да се овде окупљамо сваког 6. априла у знак сећања на све оне који су страдали и изгубили своје најмилије, али и у знак страдања најдрагоценијих српских књига, рукописа, списа и владарских повеља, сведочи о томе да непријатељ није успео у својим намерама да уништи нашу културу и разори идентитет нашег народа.
Уверен сам да ове рушевине и остаци Народне библиотеке неће још задуго стајати овако и да ће Косанчићев венац и Београд, Србија и српски народ добити заслужено обележје књизи коју је неко овде покушао да убије, идентитету који је неко овде покушао да затре и разори, поручио је министар.
Дан сећања на страдање Народне библиотеке обележава се 6. априла, када је почело бомбардовање Београда у Другом светском рату, а једна од најстаријих и најзначајнијих установа културе у нашој земљи била је међу првим метама нациста.
У пожару изазваном бомбардовањем уништено је 500.000 свезака, приближно 1.500 ћирилских рукописа и повеља од 12. до 17. века, богата картографска и графичка збирка, а неповратно је нестао и књишки фонд личних библиотека Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића и Јанка Шафарика.
Нова зграда Народне библиотеке Србије, у којој се ова републичка установа културе налази и данас, отворена је 6. априла 1973. године, на годишњицу бомбардовања.