Том приликом, представници наше земље изложили су напредак у области реформе јавне управе, док су представници делегације Европске комисије, коју је предводио заменик шефа Одељења Б2 Генералног директората за проширење и источно суседство Жулијен Крампес, изнели своје ставове о појединачним питањима.
Жарић Ковачевић је поручила да реформа јавне управе у Србији није само техничко питање, већ суштински процес који одређује квалитет живота сваког појединца, те да је реч о брзини и квалитету услуга, смањењу бирократских процедура, поштовању закона, бољем управљању државним ресурсима и преданом раду у интересу грађана.
Ресорно министарство, као институција у средишту реформе, усмерено је на модернизацију и прилагођавање рада државних органа потребама грађана и привреде, са јасним циљем да јавна управа буде у служби грађана, а не грађани у служби бирократије, објаснила је она.
Мишчевић је указала на важност реформе јавне управе у процесу европских интеграција, која је и најважнија за организацију целокупног преговарачког процеса.
Без напретка у реформи јавне управе нема ни укупног напретка у преговорима, подвукла је министарка и нагласила да је државна управа та која спроводи обавезе из усклађивања са правом ЕУ.
Према њеним речима, реформе се доказују резултатима, а један од начина да се оне убрзају јесте дигитализација свих платформи које нам служе да организујемо спровођење многобројних активности и праћење њиховог учинка.
Мишчевић је напоменула да је један од доказа напретка у овом процесу и преузимање управљачке одговорности свих нивоа управе.
Представници Србије су поновили да је започет рад на изради Акционог плана за спровођење реформе јавне управе за период од 2025. до 2030. године, као и пратећих програма у области јавних финансија, регулаторне реформе и реформе система локалне самоуправе.
Овај процес одвија се у оквиру пројекта комплементарне подршке Секторског реформског уговора и реч је о врло захтевној фази новог планирања.
На састанку, одржаном у Палати Србија, посебно су обрађене теме за сваку појединачну област административне реформе, а делегација Србије исказала је захвалност на континуираној подршци и помоћи коју ЕУ пружа нашој земљи у свим напорима за напредовање и приближавање моделу европског административног простора.
Уз јасне поруке да је неопходно наставити са реформом, размотрени су и оперативни закључци који указују на то у коjeм правцу би требало да се Србија креће у наредном периоду.
Посебна група за реформу јавне управе представља специјално надзорно тело које прати спровођење Споразума о стабилизацији и придруживању, са основним задатком мониторинга имплементације Стратегије реформе јавне управе и њеног акционог плана, наводи се у саопштењу Министарства државне управе и локалне самоуправе.