Министар спољних послова у техничком мандату у Влади Републике Србије Марко Ђурић упозорио је данас у Њујорку на то да се услед једностраних потеза и етнички мотивисаних инцидената које континуирано чини актуелни режим у Приштини ситуација на терену погоршава, при чему су Срби изложени терору.
П:
О:
Читај ми
Чињенице о положају Срба на Космету морају бити аларм за међународну заједницу
Београд/Њујорк,
8. април 2025.
Ђурић је на седници Савета безбедности Уједињених нација, на којој се разматра Извештај генералног секретара УН Антонија Гутереша о раду УНМИК-а од септембра претходне до марта ове године, говорио о инциденатима који илуструју узнемирујући и опасан образац, који се огледа у речима Аљбина Куртија „Срби морају да пате и да платеˮ.
Шеф српске дипломатије је истакао да је Приштина последњих месеци ескалирала своју кампању систематске демонтаже српских институција широм Косова и Метохије.
Та кампања има директне, болне, свакодневне последице по конкретне људе. Укинуте су плате, пензије, социјална помоћ хиљадама српских породица. Основна средства за опстанак многих наших сународника доведена су у опасност, указао је министар.
Он је подсетио на то да смо 15. јануара ове године били сведоци и координисаних напора Приштине да затвори српске институције у Косову Пољу, Грачаници, Липљану, Великој Хочи, Ораховцу и другим енклавама јужно од Ибра.
Само неколико недеља касније, 21. фебруара, центри за социјални рад у четири општине са српском већином на северу су насилно затворени, чиме је више од 1.500 угрожених појединаца остало без приступа основним услугама. Како у таквим околностима озбиљно говорити о нормализацији или изградњи поверења, упитао је Ђурић.
Шеф српске дипломатије је указао на то да нас примери које је навео поново враћају на питање које Београд поставља већ 12 година, а то је када ће бити успостављена Заједница српских општина.
Одговор, као што је јасно показано Куртијевим поступцима, јесте да у Приштини не постоји политичка воља да испуни ову правно обавезујућу обавезу. Уместо тога, видимо етно-националистичку стратегију изграђену са циљем изазивања страха и изопштавања, нагласио је он.
Ђурић је објаснио да је Куртијев режим недавно покренуо широку кампању прогона виђенијих Срба на Косову и Метохији због учешћа у протестима крајем 2022. године, и да се то дешава упркос писаним гаранцијама које су ЕУ и САД дале Београду у децембру 2022. године, уз уверавања да ниједан Србин неће бити ухапшен или кривично гоњен због учешћа у тим демонстрацијама.
Од доласка Куртија на власт, Косово и Метохију је напустило 20 одсто преосталих Срба. Број напада на српски народ увећао се за више од 50 одсто. И да не заборавимо – више од 200.000 Срба је расељено од 1999. године, а мање од два одсто је успело да се врати, истакао је министар.
Он је подсетио на то да је од успостављања међународног присуства у јужној српској покрајини забележено 9.530 етнички мотивисаних инцидената, а само у извештајном периоду, о којем је реч на овој седници, догодила су се 63 таква инцидента.
Према његовим речима, у четири таква случаја нападнута су деца и 13 младих особа је приведено и подвргнуто физичком насиљу.
Он је истакао да после више од 25 година мандат Мисије УН још увек није испуњен, а да изазови на терену постају све сложенији из дана у дан, при чему улога УНМИК-а није само релевантна, већ је неизоставна.
Обраћање министра Ђурића на седници СБ УН у целости можете погледати овде.
Архива 2025Аутор:
Министарство спољних послова
