Ђедовић Хандановић је, отварајући у Привредној комори Србије радионицу „Глобална перспектива енергетског сектораˮ, у организацији Националног енергетског комитета Србије – WPC Energy, истакла да је Србија одлучна у томе да настави са улагањем у све стратешки важне пројекте у енергетском сектору.
Стратешким документима, а пре свега новом Стратегијом развоја енергетике, предвидели смо на који начин ћемо постићи декарбонизацију енергетског сектора до 2050. године, уз осигуравање довољних количина енергије, очување стабилног снабдевања и подизање енергетске сигурности, објаснила је она.
Цена електричне енергије у Србији је, како је предочила, и даље међу најнижим у Европи, а напредак остварен у овом сектору у претходних неколико година препознат је и од стране Европске комисије и других међународних партнера.
Тренутно радимо, како је навела, на ажурирању документа „Полазне основе плана развоја енергетске инфраструктуреˮ, који је Влада усвојила пре две године, а којим су неопходне инвестиције у наредних 10 година процењене на приближно 14 милијарди евра.
Министарка је нагласила да је за Србију диверзификација извора и праваца снабдевања природним гасом и нафтом од великог значаја, наводећи да са Мађарском ове године крећемо да градимо нови нафтовод, који ће повезати две земље, али и којим ће се Србија повезати на нафтовод Дружба.
Према њеним речима, Србија наставља да се повезује са суседним земљама и када је транспорт природног гаса у питању, те ће у наредне три године изградити још два нова гасовода, којима ћемо се повезати са Северном Македонијом и Румунијом, уз већ изграђени гасовод Балкански ток, као и интерконекцију Србија–Бугарска, којом смо се повезали на гасовод ТАНАП, односно Јужни гасни коридор.
На тај начин добијамо приступ различитим изворима гаса из ТАП-а, ТАНАП-а, БРУА у Румунији, што ће нам дати већу сигурност снабдевања, објаснила је Ђедовић Хандановић.
Такође, како је истакла, енергетска транзиција пружа веће могућности за унапређење родне равноправности у енергетском сектору, стварајући прилике да се више жена укључи у трансформацију енергетског сектора и прелазак на чисту енергију.
У Србији је енергетски сектор високо диверзификован када је у питању родна равноправност, оценила је она и подвукла да су просечне зараде у сектору нафте и гаса додатно повећане, из чега се види да је нафтни и гасни сектор перспективан за младе људе.
Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж нагласио је значај дигитализације и примене нових технологија у даљем развоју привредног и енергетског сектора, као и значај политика и мера које држава доноси за стварање повољног инвестиционог амбијента.
Радионица „Глобална перспектива енергетског сектораˮ одржана је у оквиру састанка Извршног комитета Светског енергетског савета, који је претходна два дана реализован у Београду.