П:
О:
Читај ми
Од енергије ветра Србија годишње може да заради 120 милиона евра
Београд,
21. април 2008.
Помоћник министра рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дејан Стојадиновић изјавио је данас да се процењује да би од енергије ветра у Србији годишње могло да се производи 2,3 милијарде киловат-часова, од чега би наша земља зарадила приближно 120 милиона евра.
Стојадиновић је на конференцији за новинаре указао на то да је прошле године укупно инсталирани капацитет ветрогенератора у свету износио 95.000 мегавата, док су европски лидери у овој области Немачка (22.000 MW) и Шпанија (16.000 MW).
Он је објаснио да је за економичну производњу електричне енергије ветрогенератором потребна минимална средња годишња брзина ветра од пет метара у секунди, на висини од 50 метара изнад тла.
Према његовим речима, донацијом Владе Шпаније обезбеђена су три стуба за мерење потенцијала ветра, а планирана је куповина још пет стубова издвајањем из буџета 25 милиона динара.
Стојадиновић је нагласио да је потребно израдити "атлас ветрова Србије" како би се утврдио прецизан план локација на којима ће се градити ветрогенератори. Тренутно су актуелни пројекти ветропарка "Долово" код Панчева са 25 ветрогенератора снаге по 850 киловата, ветропарка "Бела Црква" у општини Вршац укупне снаге 100 мегавата, "Инђија" са 20 мегавата, као и пројекат ветропарка "Ковин" који је у зачетку, прецизирао је помоћник министра. Према његовим речима, локације са највећом просечном годишњом брзином ветра у Србији су планински врх Миџор са просечном брзином ветра од 7,66 метара у секунди, Сува планина – 6,46 метара, Вршачки брег – 6,27, Тупижница – 6,25 метара, Крепољин – 6,18 и Дели Јован – 6,13 метара у секунди.
Према његовим речима, донацијом Владе Шпаније обезбеђена су три стуба за мерење потенцијала ветра, а планирана је куповина још пет стубова издвајањем из буџета 25 милиона динара.
Стојадиновић је нагласио да је потребно израдити "атлас ветрова Србије" како би се утврдио прецизан план локација на којима ће се градити ветрогенератори. Тренутно су актуелни пројекти ветропарка "Долово" код Панчева са 25 ветрогенератора снаге по 850 киловата, ветропарка "Бела Црква" у општини Вршац укупне снаге 100 мегавата, "Инђија" са 20 мегавата, као и пројекат ветропарка "Ковин" који је у зачетку, прецизирао је помоћник министра. Према његовим речима, локације са највећом просечном годишњом брзином ветра у Србији су планински врх Миџор са просечном брзином ветра од 7,66 метара у секунди, Сува планина – 6,46 метара, Вршачки брег – 6,27, Тупижница – 6,25 метара, Крепољин – 6,18 и Дели Јован – 6,13 метара у секунди.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања