П:
О:
Читај ми
Вакцинација једна од најважнијих области у медицини
Београд,
22. април 2008.
Министар здравља у Влади Републике Србије Томица Милосављевић изјавио је данас, поводом Европске недеље имунизације која се ове године обележава под слоганом "Заштитимо вакцином свако дете", да вакцинација представља једну од најважнијих области у медицини.
Милосављевић је на конференцији "Доступност имунизације у Србији" нагласио да је једино снабдевање становништва здравом пијаћом водом важније од имунизације, односно примене вакцина, и подсетио на епидемију великих богиња у Србији током 1972. године, која је имунизацијом успешно и потпуно искорењена за шест година.
Директор Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" Тања Кнежевић објаснила је да имунизација представља примену вакцина у спречавању и сузбијању заразних болести, што је најефективнија мера примарне превенције јер се тако на најбржи начин контролишу многе заразне болести.
Кнежевић је истакла да имунизација зато представља приоритет у здравственој заштити, уз напомену да у европском региону од болести које се могу превенирати вакцинама умире 32.000 деце сваке године, као и да се вакцинацијом оболевање може свести на минимум, док се неке болести могу потпуно елиминисати.
Она је указала на то да је имунизација регулисана Законом о заштити становништва од заразних болести и Правилником о имунизацији и начину заштите лековима, и прецизирала да обухвата обавезну систематску имунизацију лица одређеног узраста, лица експонираних одређеним заразним болестима, имунизацију по клиничким индикацијама, као и имунизацију путника у међународном саобраћају.
На основу глобалне политике "Здравље за све" и политике "21 циљ за 21. век" дефинисани су приоритети Европског региона Светске здравствене организације (СЗО) који су увршћени у Програм здравствене заштите становништва од заразних болести од 2002. до 2010. године у Србији.
У том документу СЗО редефинисани су циљеви до 2020. године, а у њима се прецизира да неповољне здравствене ефекте заразних болести треба значајно смањити кроз систематску примену програма за ерадикацију, елиминацију или контролу заразних болести од јавно-здравственог значаја.
Основни предуслов успеха имунизације јесте примена квалитетних и безопасних вакцина које одговарају стандардима СЗО. Према проценама Светске здравствене организације, више од два милиона деце годишње умире од болести које се могу спречити вакцинама (дифтерија, велики кашаљ, дечја парализа, мале богиње и друго).
На конференцији су учествовали шеф Канцеларије СЗО за Србију Дорит Ницан, регионални координатор канцеларије Уницефа у Београду Јудита Рајхенберг и епидемиолог Горанка Лончаревић, који су истакли да је основно право сваког детета, без обзира на територијалне и социјалне разлике, да буде вакцинисано свим предвиђеним вакцинама и тако заштићено од болести чије је спречавање могуће на тај начин.
Током овог скупа министар здравља је доделио и 13 решења референтним лабораторијама за контролу заразних болести у Србији.
Директор Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" Тања Кнежевић објаснила је да имунизација представља примену вакцина у спречавању и сузбијању заразних болести, што је најефективнија мера примарне превенције јер се тако на најбржи начин контролишу многе заразне болести.
Кнежевић је истакла да имунизација зато представља приоритет у здравственој заштити, уз напомену да у европском региону од болести које се могу превенирати вакцинама умире 32.000 деце сваке године, као и да се вакцинацијом оболевање може свести на минимум, док се неке болести могу потпуно елиминисати.
Она је указала на то да је имунизација регулисана Законом о заштити становништва од заразних болести и Правилником о имунизацији и начину заштите лековима, и прецизирала да обухвата обавезну систематску имунизацију лица одређеног узраста, лица експонираних одређеним заразним болестима, имунизацију по клиничким индикацијама, као и имунизацију путника у међународном саобраћају.
На основу глобалне политике "Здравље за све" и политике "21 циљ за 21. век" дефинисани су приоритети Европског региона Светске здравствене организације (СЗО) који су увршћени у Програм здравствене заштите становништва од заразних болести од 2002. до 2010. године у Србији.
У том документу СЗО редефинисани су циљеви до 2020. године, а у њима се прецизира да неповољне здравствене ефекте заразних болести треба значајно смањити кроз систематску примену програма за ерадикацију, елиминацију или контролу заразних болести од јавно-здравственог значаја.
Основни предуслов успеха имунизације јесте примена квалитетних и безопасних вакцина које одговарају стандардима СЗО. Према проценама Светске здравствене организације, више од два милиона деце годишње умире од болести које се могу спречити вакцинама (дифтерија, велики кашаљ, дечја парализа, мале богиње и друго).
На конференцији су учествовали шеф Канцеларије СЗО за Србију Дорит Ницан, регионални координатор канцеларије Уницефа у Београду Јудита Рајхенберг и епидемиолог Горанка Лончаревић, који су истакли да је основно право сваког детета, без обзира на територијалне и социјалне разлике, да буде вакцинисано свим предвиђеним вакцинама и тако заштићено од болести чије је спречавање могуће на тај начин.
Током овог скупа министар здравља је доделио и 13 решења референтним лабораторијама за контролу заразних болести у Србији.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања