Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије Драган Гламочић одржао је радни састанак са руководством Управе за ветерину, са циљем унапређења рада и јачања институционалне одговорности.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије Драган Гламочић одржао је радни састанак са руководством Управе за ветерину, са циљем унапређења рада и јачања институционалне одговорности.
Гламочић је, током разговора са директором Управе Живком Матијевићем и његовим сарадницима, нагласио да је рад те службе директно повезан како са здрављем грађана, тако и са здрављем животиња и безбедношћу хране, те поручио да ће то бити један од главних приоритета ресора на чијем је челу.
Министар је истакао да је ово само један у низу састанака који имају за циљ да Управа за ветерину постане ефикасан и поуздан сервис пољопривредницима, привреди и свим грађанима, додавши
да није задовољан досадашњим радом те службе.
Он је указао на поремећаје у производњи свињског меса и потребу за јачањем прехрамбеног суверенитета.
Прошле године смо увезли више од 500.000 прасади и преко 50.000 тона меса. Боље је да увозимо прасад, а да их затим товимо у Србији, користећи домаће сировине, капацитете и радну снагу, рекао је он.
Гламочић је подржао покретање стручне расправе у оквиру Управе за ветерину ради разматрања могућности увоза прасади, пре свега из Данске, одакле се традиционално највише увози.
Министар је подсетио на то да постоје активна жаришта слинавке и шапа у Мађарској и Словачкој, али и нагласио да одлуке морају бити засноване на стручној процени ризика, као и на праксама других земаља у окружењу.
Лако је све забранити, али привреда мора да функционише. Држава мора да одговори, као што смо то учинили у време пандемије коронавируса, поручио је он, додајући да ће међу приоритетима бити и јасно означавање производа анималног порекла.
Гламочић је овом приликом указао на случајеве где се производи са палминим уљем лажно представљају као сир и затражио да ознаке буду јасне и видљиве и да не доводе потрошаче у заблуду.
Грађани морају да знају шта заиста купују – свежи домаћи производ или замрзнуто месо из увоза. Не може да се догоди да у малопродаји видимо да пише „свеже месоˮ ако је то месо пореклом из иностранства и старо је седам или више дана, поручио је он.
Према његовим речима, ова питања ће се решавати у сарадњи са другим ресорима, пре свега Министарством унутрашње и спољне трговине.
Министар је истакао да Србија без јасног основа не сме забрањивати увоз, јер као значајан извозник пољопривредних производа мора водити рачуна о могућим реципрочним мерама.
Уместо тога, како је додао, потребно је појачати контролу и подићи квалитет увозне хране, јер он треба да буде на задовољавајућем нивоу.
Такође, Гламочић је затражио хитно сазивање седнице кризног штаба за слинавку и шап, уз достављање детаљног извештаја о свим до сада спроведеним мерама, подсетивши на то да је као саветник председника Републике већ упутио писмо на ову тему.
Прошло је скоро месец дана, а ништа није урађено. Управа за ветерину мора да преузме пуну одговорност, указао је министар, додајући да су потребне хитне промене у организацији, у процесу издавања дозвола за увоз, као и у комуникацији са привредом и произвођачима.
Министар је напоменуо да без праве, свакодневне комуникације нема резултата јер формалности не доприносе решавању проблема и додао да је важно да сарадња на терену буде жива и стварна, а не само административна.