Динкић је приликом посете националној новинској агенцији Танјуг истакао да бисмо тада, уз "инвестициони бум" који предстоји у наредном периоду, упловили у знатно сигурније политичке воде и повољнију укупну друштвену климу.
Он је нагласио да ће Србија, после договора с Лондонским клубом, до краја ове године по први пут у својој историји добити кредитни рејтинг, на основу којег ће бити формирани параметри за одређивање каматне стопе капитала који улази у Србију. Према његовим речима, то ће бити основ да се наша предузећа самостално, без гаранције државе, задужују у иностранству.
Уз закон о јавном дугу, који ће бити завршен до октобра, и уплату 40 милиона долара повериоцима Лондонског клуба, све иностране агенције за осигурање извоза знатно боље ће вредновати Србију и снизити трошкове одобравања гаранција, што ће довести до пада каматних стопа у Србији, рекао је министар финансија.
Динкић је поновио да су страни инвеститори чекали успостављање минималне политичке стабилности, "заокружене победом Бориса Тадића на председничким изборима и договором демократског блока о сарадњи у наредном периоду", као и усвајање неопходних закона да би био решен дуг према Лондонском клубу.
Србија има шансу да привуче значајни страни капитал, с обзиром на то да ћемо имати најнижу стопу пореза на добит предузећа у Европи од само 10 одсто, релативно низак порез на додату вредност, новоуспостављену политичку стабилност и решене проблеме са свим међународним кредиторима, додао је он.
Министар је нагласио да у другој половини године, после промене директора Агенције за приватизацију, следи офанзивни концепт развоја, заснован на привлачењу стратешких инвеститора и реструктурирању предузећа која су у тешком положају. Према његовим речима, велике фабрике и даље живе на субвенцијама државе, а многа предузећа са већинским друштвеним капиталом остају без стратешких партнера и полако
губе конкурентску утакмицу.
Динкић је навео пример смедеревског "Сартида", који је својевремено акумулирао трећину губитака привреде Србије, а сада је профитабилно предузеће, уз оцену да је уз доброг стратешког партнера могуће опоравити свако предузеће.
Министар је рекао да је тренутно приближно 60 великих предузећа на режиму субвенција, а држава новцем пореских обвезника исплаћује плате радницима тих фирми које су у процесу реструктурирања. Он је истакао да је дошло време да ти проблеми почну да се решавају и додао да ће се вероватно прво кренути са Бором, док крагујевачка "Застава", након отписа дуга 'Фијату', може да се реструктурира на више производних целина, за које већ постоји велико интересовање.
Динкић је оценио да Србија мора да оснује фонд за осигурање извозних послова, који ће осигуравати ризик у иностранству, али и да помогне успешним домаћим фирмама да освоје тржишта, пре свега суседних земаља, Русије и Европске уније.
Према речима министра финансија, требало би направити "пул" најуспешнијих домаћих компанија, које би држава подржала одређеним процентом учешћа из
одговарајућег фонда и помогла да успешно наступе на страном тржишту, а како је истакао, неки од тих елемената биће садржани у националној стратегији привредног развоја, коју Влада планира да заврши до краја августа.
Говорећи о резултатима Владе, Динкић је навео да су раст индустријске производње од 7,5 одсто, (у прерађивачком сектору 11 одсто) и већ известан двоцифрени раст овогодишње пољопривредне производње утицали на повећање друштвеног прозвода, који ће износити шест одсто, што је знатно више него прошле године.
Влада је донела одлуку о покретању поступка за избор приватизационог саветника у области телекомуникација, што ће ускоро бити учињено и за Рударско-топионичарски басен Бор, док ће за три пиваре бити објављен тендер, а почеће и продаја акција из Акцијског фонда у предузећима која солидно послују, нагласио је министар и оценио да су резултати добри, али да је проблем одржати такав раст и повећати извоз наше робе како би био смањен висок спољнотрговински дефицит.
Раст домаће тражње већи је од раста реалног друштвеног производа због прекомерног раста масе плата, који је у првих пет месеци реално већи за 15 одсто у односу на исти период прошле године, што је изазвало бржи раст увоза од раста извоза, услед недовољно конкурентне понуде домаће робе, навео је Динкић.