Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали је у саопштењу за јавност истакао да је смањење прогнозе нашег привредног раста последица насиља и блокада које се месецима уназад дешавају у Србији.
Све то има погубне последице по српску економију, што наши привредници најбоље осећају у својим делатностима, указао је он и додао да се очекује нешто нижи раст реалне приватне потрошње, услед слабљења потрошачког оптимизма, повећаног опреза и изражене неизвесности код грађана Србије.
Мали је истакао да истовремено јавна потрошња бележи раст, док инвестиције и спољнотрговинска размена бележе успоравање, што је последица комбинације унутрашњих фактора и појачаних глобалних тензија, растуће неизвесности и израженијих протекционистичких мера на међународном тржишту.
Према његовим речима, са производне стране спорији раст приватне потрошње огледа се у нижим стопама раста услуга и нето пореза, док је успорена инвестициона активност повезана и са перцепцијом инвеститора о домаћим дешавањима у претходних неколико месеци.
Држава је, како је навео, много труда уложила да буде лидер у региону у привлачењу инвеститора, али насиље руши слику сигурне државе за пласман новца, јер инвеститори не желе да улажу у земљу у којој се свакодневно блокира нормалан живот и рад људи, у којој имате непријављене скупове и кршите основно право људи, а то је да се слободно крећу.
Србија је годинама била рекордер у региону по привлачењу страних директних инвестиција, континуирано је рађено на подизању угледа Србије код светских инвеститора који улажу у наше обвезнице, а прошле године смо добили и инвестициони рејтинг, подсетио је први потпредседник Владе.
Нажалост, све то врло лако можемо да изгубимо, нагласио је Мали и додао да слабији резултати индустријске производње рефлектују како слабију екстерну тражњу, тако и недовољну инвестициону динамику, што додатно потврђује потребу за пажљивим праћењем макроекономских кретања.
Он је упозорио на то да је последњи тренутак да сачувамо постигнуте економске параметре, јер без економске стабилности нема раста и напретка.
Према његовим речима, за сада кључни ослонац економском расту остају јавне инвестиције у оквиру припрема за организацију специјализоване изложбе Експо 2027, за коју се очекује да, поред представљања капацитета Србије на светској сцени, додатно подстакне иновације, унапреди инфраструктурно повезивање и допринесе дугорочном и одрживом економском развоју земље.
Такође, како је предочио, када је реч о флеш процени о бруто домаћем производу за прво тромесечје 2025. године, у наредној недељи очекује се објава првих званичних података, уз напомену да је ресорно министарство смањило пројекцију привредног раста за први квартал са раније планираних четири одсто на три одсто.
На основу расположивих података за јануар и фебруар, привредна кретања указују на успоравање раста у односу на планирану динамику и да је слабији резултат пре свега последица пада индустријске производње од 0,7 одсто и успореног раста реалног промета на мало од 1,1 одсто, прецизирао је он.
Осим тога, евидентно је да домаћи фактори утичу на суздржавање од потрошње, чак и међу онима који имају стабилна примања, што додатно притиска укупну домаћу тражњу, рекао је Мали и додао да је то, уз немире на улицама, блокирање институција и ремећење живота грађана, први сегмент који се лако угрози.
Сектор услуга, како је навео, и даље бележи позитиван допринос, пре свега захваљујући континуираном расту широког спектра услуга (ИКТ, стручних техничких услуга и друго), док је грађевинарство, према прелиминарним проценама, имало неутралан допринос расту.
На основу показатеља из прва два месеца и прелиминарних процена за март, уз претпоставку стагнације у грађевинском сектору, Министарство финансија процењује да ће реални раст БДП-а у првом кварталу износити око три одсто, у односу на раније планираних четири одсто.
Истовремено, индикатори указују на то да су неповољна кретања у прерађивачкој индустрији и извозу дубље и трајније природе, што би могло имати додатне последице по сектор услуга у наставку године.