П:
О:
Читај ми
Србија има капацитете да преговара о приступању у ЕУ
Београд,
30. април 2008.
Директор Канцеларије за европске интеграције Владе Републике Србије Тања Мишчевић изјавила је данас да је Србија потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању учинила још један корак на путу ка ЕУ, уз оцену да би наша земља до 2012. године могла постати и чланица Уније.
Тања Мишчевић
Аутор:
seio.sr.gov.yu
Мишчевић је у разговору за агенцију Танјуг истакла да је до постизања главног циља – чланства Србије у ЕУ – потребно да Споразум буде ратификован у српском парламенту, као и у европском парламенту и парламентима земаља чланица ЕУ.
Она је објаснила да је према уобичајеној процедури неопходно и аплицирање Србије за чланство, уз попуњавање упитника Европске уније, као и одлука Брисела о могућности да Србија добије статус земље кандидата.
Потом следи добијање кандидатуре, а следећи корак су преговори о приступању Србије ЕУ. Све то било би финализирано у потписивању Уговора о приступању, чиме би чланство Србије у ЕУ било пуноправно, прецизирала је директор Канцеларије за европске интеграције.
Мишчевић је напоменула да процес ратификације може трајати јако дуго, будући да свака од 27 чланица ЕУ мора ратификовати споразум, а у случају Србије то је условљено и пуном сарадњом са Хашким трибуналом.
Због тога је, како је указала, на путу Србије ка уласку у ЕУ на снази привремени споразум који ступа на снагу након завршетка ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању у придруженој држави Србији и када Европски парламент дâ сагласност на текст тог привременог споразума.
Од момента ступања на снагу привременог споразума почињу да теку обавезе, и то у највећем обиму обавезе које се односе на либерализацију трговине и усклађивање домаћег права са правом Европске уније, објаснила је Мишчевић.
Говорећи о наредном кораку, односно аплицирању Србије за чланство у ЕУ, она је навела да је то ствар политичког договора и да аплицирању мора претходити одлука Владе Србије да жели да поднесе молбу за чланство.
Према њеним речима, то је један формалан документ који се подноси Савету министара ЕУ, у којем би могло стајати да Србија жели да постане чланица ЕУ јер је европска држава која дели и унапређује европске вредности.
Апликацију, како је истакла, прати Меморандум у којем држава која аплицира објашњава зашто баш она треба да постане кандидат за чланство и шта је до тог момента урадила на процесу европске интеграције, а није неуобичајено и да апликацију прати резолуција или изјава Скупштине којом се подржава настојање Владе у подношењу кандидатуре.
Она је нагласила да све даље активности у том процесу подразумевају веће укључивање парламента државе, него што је то случај до закључења Споразума о стабилизацији и придруживању.
Након тога, држава која аплицира попуњава посебан упитник који, према искуствима Хрватске и Македоније, има више од 4.000 питања која задиру у 35 области у којима се касније воде преговори, прецизирала је Мишчевић.
Питањима су, између осталог, обухваћене области Устава, Скупштине, спољне политике, економије, образовања, културе, информатике, телекомуникација, социјалне политике и друге области друштва и државе, додала је она.
На овај упитник, како је указала, није тешко одговорити, само што то захтева доста времена. Србија може на овај упитник одговорити три пута брже од Хрватске и Македоније јер се представници Канцеларије за европске интеграције и колеге из министарстава и владиних тела већ две године припремају за то.
Према њеним речима, ако је Македонији и Хрватској било потребно осам до десет месеци, нашој земљи је довољно два до три месеца да има одговоре на сва питања, при чему те одговоре мора усвојити Влада Србије.
Мишчевић је истакла да одговоре на упитник Влада шаље Европској комисији, која може послати додатна питања и тражити додатна разјашњења, и на крају препоручити Савету министара давање статуса кандидата држави која аплицира.
Уобичајено је да Европска комисија не даје негативно мишљење, већ само позитивно, што значи да процес одговарања на упитник неће бити завршен све док Комисија не буде задовољна свим послатим одговорима, истакла је директор Канцеларије за европске интеграције.
Према њеним речима, обичај је да оног момента када држава добије статус кандидата буде одређен и датум отварања преговора о приступању у ЕУ, а једини изузетак је Македонија која је статус кандидата добила 2005. године, али још није добила датум отварања преговора о приступању.
Преговори се односе на 35 области обухваћених упитником, а фокус преговора је на условима уласка у чланство, односно на томе када ћемо у свакој од 35 области испунити неопходне критеријуме и европске стандарде који у њима постоје.
Она је објаснила да то не мора бити дефинисано до момента уласка у ЕУ и да постоји могућност да одређени услови буду испуњени и касније, током такозваног транзиционог периода, уз напомену да Србија има капацитете да преговара у свих 35 области, што је показала у преговорима за Споразум о стабилизацији и придруживању.
Мишчевић је указала на то да преговори о приступању ЕУ могу бити онолико успешни колико је успешан процес транзиције у земљи, и у зависности од успешности спровођења реформи, економског напретка државе и имплементације Споразума о стабилизацији и придруживању.
Она је објаснила да је према уобичајеној процедури неопходно и аплицирање Србије за чланство, уз попуњавање упитника Европске уније, као и одлука Брисела о могућности да Србија добије статус земље кандидата.
Потом следи добијање кандидатуре, а следећи корак су преговори о приступању Србије ЕУ. Све то било би финализирано у потписивању Уговора о приступању, чиме би чланство Србије у ЕУ било пуноправно, прецизирала је директор Канцеларије за европске интеграције.
Мишчевић је напоменула да процес ратификације може трајати јако дуго, будући да свака од 27 чланица ЕУ мора ратификовати споразум, а у случају Србије то је условљено и пуном сарадњом са Хашким трибуналом.
Због тога је, како је указала, на путу Србије ка уласку у ЕУ на снази привремени споразум који ступа на снагу након завршетка ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању у придруженој држави Србији и када Европски парламент дâ сагласност на текст тог привременог споразума.
Од момента ступања на снагу привременог споразума почињу да теку обавезе, и то у највећем обиму обавезе које се односе на либерализацију трговине и усклађивање домаћег права са правом Европске уније, објаснила је Мишчевић.
Говорећи о наредном кораку, односно аплицирању Србије за чланство у ЕУ, она је навела да је то ствар политичког договора и да аплицирању мора претходити одлука Владе Србије да жели да поднесе молбу за чланство.
Према њеним речима, то је један формалан документ који се подноси Савету министара ЕУ, у којем би могло стајати да Србија жели да постане чланица ЕУ јер је европска држава која дели и унапређује европске вредности.
Апликацију, како је истакла, прати Меморандум у којем држава која аплицира објашњава зашто баш она треба да постане кандидат за чланство и шта је до тог момента урадила на процесу европске интеграције, а није неуобичајено и да апликацију прати резолуција или изјава Скупштине којом се подржава настојање Владе у подношењу кандидатуре.
Она је нагласила да све даље активности у том процесу подразумевају веће укључивање парламента државе, него што је то случај до закључења Споразума о стабилизацији и придруживању.
Након тога, држава која аплицира попуњава посебан упитник који, према искуствима Хрватске и Македоније, има више од 4.000 питања која задиру у 35 области у којима се касније воде преговори, прецизирала је Мишчевић.
Питањима су, између осталог, обухваћене области Устава, Скупштине, спољне политике, економије, образовања, културе, информатике, телекомуникација, социјалне политике и друге области друштва и државе, додала је она.
На овај упитник, како је указала, није тешко одговорити, само што то захтева доста времена. Србија може на овај упитник одговорити три пута брже од Хрватске и Македоније јер се представници Канцеларије за европске интеграције и колеге из министарстава и владиних тела већ две године припремају за то.
Према њеним речима, ако је Македонији и Хрватској било потребно осам до десет месеци, нашој земљи је довољно два до три месеца да има одговоре на сва питања, при чему те одговоре мора усвојити Влада Србије.
Мишчевић је истакла да одговоре на упитник Влада шаље Европској комисији, која може послати додатна питања и тражити додатна разјашњења, и на крају препоручити Савету министара давање статуса кандидата држави која аплицира.
Уобичајено је да Европска комисија не даје негативно мишљење, већ само позитивно, што значи да процес одговарања на упитник неће бити завршен све док Комисија не буде задовољна свим послатим одговорима, истакла је директор Канцеларије за европске интеграције.
Према њеним речима, обичај је да оног момента када држава добије статус кандидата буде одређен и датум отварања преговора о приступању у ЕУ, а једини изузетак је Македонија која је статус кандидата добила 2005. године, али још није добила датум отварања преговора о приступању.
Преговори се односе на 35 области обухваћених упитником, а фокус преговора је на условима уласка у чланство, односно на томе када ћемо у свакој од 35 области испунити неопходне критеријуме и европске стандарде који у њима постоје.
Она је објаснила да то не мора бити дефинисано до момента уласка у ЕУ и да постоји могућност да одређени услови буду испуњени и касније, током такозваног транзиционог периода, уз напомену да Србија има капацитете да преговара у свих 35 области, што је показала у преговорима за Споразум о стабилизацији и придруживању.
Мишчевић је указала на то да преговори о приступању ЕУ могу бити онолико успешни колико је успешан процес транзиције у земљи, и у зависности од успешности спровођења реформи, економског напретка државе и имплементације Споразума о стабилизацији и придруживању.
-
Лозница, 3. август 2024.Одлучни да никад више не буде погрома ни прогона српског народа
-
Београд, 3. август 2024.Партнерство са УНИЦЕФ-ом на стварању друштва без насиља
-
Београд, 3. август 2024.Родна равноправност и оснаживање жена веома важна питања
-
Београд/Пожаревац, 2. август 2024.Тематски летњи кампови за младе прилика за упознавање корена и...
-
Београд, 2. август 2024.Одлични односи и развијен политички дијалог на највишем нивоу са...
-
Београд, 2. август 2024.Потписан уговор о поклону свечаних издања поштанских марака ПТТ...
-
Сремска Митровица, 2. август 2024.Сарадња са УНДП на подизању дигиталних компетенција ученика
-
Београд, 2. август 2024.Унапређење домаћег свињогојства и сточарства важан задатак...
-
Београд/Брисел, 1. август 2024.Очување националног и верског идентитета српске заједнице у...
-
Београд, 1. август 2024.Рад на спречавању насиља према деци и женама у дигиталном...