Циљ поменуте стратегије је унапређење здравственог стања становништва, пораст ефикасности здравствене заштите и повећање задовољства корисника радом здравствене службе.
Милосављевић је том приликом истакао да је мера цивилизацијског степена развоја једног друштва управо разумевање колико је здравље важно и колика је одговорност појединца, колектива и целог друштва.
Он је указао на то да је улагање у здравље једино право улагање у одрживи развој земље, и оценио да долази време у којем ће се подразумевати нове машине и инвестиције у здравству.
За резултате у тој области потребан је вишегодишњи испланиран рад, нагласио је министар и навео да је морталитет у Београду у односу на 2002. годину двоструко смањен, тако да је стопа смртности сада иста као у Стокхолму или Бечу.
Истовремено, Милосављевић је подсетио на то да су у последњих неколико година многе болнице, домови здравља и остале здравствене установе у Београду, које су раније биле заборављене, сада преуређене.
Вршилац дужности градоначелника Београда Зоран Алимпић објаснио је да је Стратегија развоја здравствене заштите у Београду до 2010. године припремана две године, при чему се њено усвајање очекује на првој седници новог сазива градског парламента.
Алимпић је такође напоменуо да град ради на генералној стратегији развоја Београда, у којој ће бити обрађени различити сектори у којима ће област здравства бити међу најважнијима.
Члан градског већа Владан Шубаревић је навео да је суштина тог документа у томе да грађанима из свих делова Београда здравствена заштита буде једнако доступна, брза и ефикасна.
Према његовим речима, Стратегија је рађена на основу међународних и националних докумената, и чине је три дела – примарна здравствена заштита у домовима здравља, примарна здравствена заштита у заводима за јавно здравље и примарна здравствена заштита у клиничко-болничким центрима.
Секретар Градског секретаријата за здравство Снежана Стевановић прецизирала је да ова стратегија обухвата 16 домова здравља, пет завода који покривају делатност на примарном нивоу здравствене заштите и четири клиничко-болничка центра.
Она је указала то да је неопходно омогућити једнак приступ лечењу и превентивној здравственој заштити свим грађанима, посебно у домовима здравља, будући да се 85 одсто здравствених проблема решава у њима.