Мишчевић је у изјави за агенцију Бета истакла да ратификација Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) у државама чланицама ЕУ неће бити услов за кандидатуру за чланство, али да ће тај споразум морати да ратификује Скупштина Србије.
Након што нова влада пошаље новоконституисаном парламенту закон о ратификацији ССП, на некој од првих седница, влада би требало да изрази став да жели да поднесе молбу за кандидатуру за чланство, објаснила је Мишчевић и додала да се на основу тога припремају документа са објашњењем зашто Србија аплицира за чланство.
Према њеним речима, уз то би требало да постоји и документ који показује да кандидатуру подржава и парламент Србије, што би уз пратећу документацију било упућено Секретаријату Савета министара ЕУ.
Она је објаснила да након тога Савет министара даје овлашћење Европској комисији да направи упитник за Владу Србије најширег могућег опсега – од стања и решења која стоје у Уставу Србије, до појединачних стандарда у домаћем праву и пракси.
Директор Канцеларије за европске интеграције је указала на то да Влада Србије затим упућује одговоре Европској комисији, која даје препоруку да се држави додели статус кандидата, након чега се одређује датум за почетак преговора о чланству.
Мишчевић је нагласила да између фазе добијања статуса кандидата и отварања преговора о чланству следи фаза прегледа законодавства Србије, такозваног "скрининга".
Са једне стране Европска комисија организује преглед комунитарних правних правила за људе који раде у администрацији Србије и упознаје их са садржином и значењем поменутих правила у 35 преговарачких поглавља, а на основу тога обавештавамо комисију са ситуацијом у нашем праву, навела је Мишчевић.
Према њеним речима, у тој другој фази Србија може да изрази опредељеност да неке стандарде ЕУ, попут пољопривредних, не унесе у законодавство у моменту пријема у чланство, него да затражи додатно време (транзициони период) за њихово увођење.
Она је додала да ће Србији, када буде добила статус кандидата, бити доступан ИПА фонд у свих пет компоненти, као и да је засада отворен у прве две компоненте – изградњи институција и регионалној сарадњи.
Мишчевић је истакла да се статусом кандидата отварају и структурна, затим компонента за инфраструктуру, као и за рурални развој, и подсетила на то да Србија сада добија између 190 и 200 милиона евра од ЕУ.
Директор Канцеларије за европске интеграције је нагласила да држава кандидат за чланство добија бар три пута већа средства, а у неким случајевима чак и 10 пута већа.